Nedavni sadržaj od goran laz

vreme kad stane u tmine natkrilne dugo padam svetlo se modrim beskrajem toči zastanem,lebdim dok joj se nadam nemirom čekanja umaram oči ponoć se vrela razliva u vene na koži senke joj sulude strasti ona se mahnito upija u mene mesec da davi u neboslasti daleka šuma smiruje zveri zmijsko joj...

Nova elipsa sunca Ti si sada naj-ja i bolno smo slični planina si gorda a ja med-brežuljak ti nebo u vodi,vrtlog nepomični ogledan u meni glatki najnežuljak i bol nam je nova,tako slatko ista slepa razdaljina dva stopljena dlana moj veliki nevid u oku ti blista suzu dok mi vraćas...

Uz moju usnu ona se popne sočna od treptaja,ljubožurno ždrebica smerna namah se propne i peva vriskom novi nokturno ona je nesita, teložderna ja procvao nasred tog raja u kolopletu igra nam smerna zvezdogor moćni tela prespaja niz vrletstrasti sulud je kas njene su noge ko divlja...

Jezikom odeva ponoć u čipke neprozirne i mračnobele u magle snova detinjih starosti baca mi moć i procvale nade bedrom okiva zenit u vode virne u zrele kosti oblakplova i krvkaskade vatrometna isponova prska u gladna jutra ko cvasti zrele u plahte ručne smehosretna pomera zore rumenplave...

Silazi u jesen okom od snova i snom bezočnim pada iz haljine spaljene ističe naga nada nagost padanja u svezimno a vrelo uvija se u zlatozraku niz meridijan severjuga na brdu sa one strane vilinskog kola vidom neporočnim lomljivo telo sred reke lskave njen se hod uronjen u sutra otima...

I živimo nežnodivlje u dlanovima u vlatima kose ispod jezika i drugog sloja epiderma zaspao bih sada u tebi kao u sebi do treće linije zore do luka ruke na kojoj sanjaš posle časa ljubavi i ponavljaš nemam snage za nove vrhunce iza novog kruga punog Meseca tvoga lika budiš se sa usnama...

Mala, porasti iznad maslačka nedozrelih iznad snenih i vlati trava kad ljubim ti ozarlice da misao prva u tebi mi spava usana vrelih i damarnih drhtajmrava milosnice porasti nad jutrom zora belih sred neba sabahplava kad noc se grana i Mesec vode razlistava tada kad hteo bih krasti vatru...

u osvite zorno ona zori noćna svetla u venama gasnu na usnama nežni razgovori pretaču se u ljubavnu basnu vuk se sivi u venama budi hromost svoju polagano javlja i dok nebo vihorima rudi u sebe je ponovo rastavlja od iskona postoji u krvi njena senka i dah bestelesni dan poslednji...

te dve reči sa dlana pokupljene usnama radoznalim VELIKA RADOST meni počnimo prolećno noći snene jabukov srk sokova u prstima snažnim i vrelo jutro u srcima prozirnih arterija gost to se mi presvlačimo sobom izlazimo iz sebe ljubimo sopstvene muke dotaknute svežim vazduhom...

Na stanici nasred zida crtaju velika vrata za povratak i konduktera zaslepljenog suncem provucite se pored ne znati kuda se ide nije toliko opasno koliko saznanje da zid se ne pomera spremite SITNO ne vrate ni paru ne daju ni pet para samo se prozori usred horizonta lome pod...

Nemoj me izdati dok ti govorim o smislu trajanja. Nemoj me izdati dok te gledam naslonjenu na misao o njemu. Mnogo smo rekli i nema kraja nehodu u zajedno. To se ponavlja vreme i mi u njemu predaleki, sanjamo u dvoje hodamo u dvoje ludovanje beskraja.

U sumrak je pevalo sivilo drvoreda pred kapijama njenih darivanja i predstava na trgovima. Ona dolazi u rastočenu krv i umiva se na prvom vodoskoku dva pedlja od srca. Pobunjena stvarnost pomera joj misao ka buđenju. To noć krade opore reči i poruke se nevoljno prinose snu nekog u mislima.

mala VELIKA Phoenix16 neka je sa srecom prvenac i neka je mnogo takvih i još boljih Srecno

izmileli izvan obala razlivamo se dugo besmisleno nemiri padaju nam na usne i noć je mala da nas prigrli tako neme a mi smo bili grudi od suza nebo divlje maleno što grize opet pa prsne u tok se vrati velika vatro da san se zgusne sebe sam satro i uspomene i kad me...

hvala prijatelju za komentare i ohrabrenja