Nedavni sadržaj od Filip_Petrovic

K O R E K C I J A Zainteresovanima: Ceo projekat mogu da skinu sa ovih adresa: http://www.*************/file/7p3aerufr88xezn/Filip_Petrovi%25C4%2587_-_Dnevnik_u_X_partija.pdf/file https://www.scribd.com/document/467713103/Filip-Petrovi%C4%87-Dnevnik-u-X-Partija...

NA OKUCI… O noći, previše izveštačena u bezrečitosti priviđenja da bih te sažeo; o noći, vatro bez imena, koja sagorevaš reči zaborava u prahu iskrzane prošlosti; izbrisala si nebo i zvezde koje sam ti dao, zvezde koje sam voleo. Dubino, tvoj sinonim je moja rana. Sve je to duel praznina u...

IZMEĐU VEČNOSTI II Gledamo se u slepilu sunca, u vremenu nedosežnom, potmulom. Taknula si rukom ugao vatre, tamo gde suton igra na usnama mraka, tamo gde su naši snovi sagradili prostor vremena, tamo gde izumire naša reč, tamo, u neispavanom… Dve se beskonačnosti grle u nedorečenosti...

IZMEĐU VEČNOSTI I Ti, sa mnom razapeta između dva vremena na zvezdanoj platformi; ti, što tamne sene tvoje bizarnosti grle moć ekstaze; stežu me staklene ruke tvoga kosmosa. Dva hladna bezdana odslikavaju vreme i bol. I lepota se sjedinila s mrakom hraneći dušu tugom. To je novi svet bola...

ZVEZDANA PESMA Osećam te, dioptrio nedorečena. Biješ me zracima uspomena, sagorevaš simetrijom. Trepavicama udišem smrt vatrometino bola, sahranjuješ mi pojam u san. Filip Petrović

PESMA RAZIGRANOG UMA Gluvo kamenje što dodirnu mi usta skoči ubojito; uvojita varnica poprskana snom. Vatromet čari raščupan mirosom, van domašaja sopstvene moći, smrznu noć tamom zagriženu. Duša nesnosna, ogrezla u smrti, titra rukama po nedodirljivim zvezdama, svojim svetim igračicama; kao...

MAGLA Pokrivač sna se spušta u račvalo vreme uspomena. Rascvetali mozak skače po ogradi života. Vlažna duša sunca razjeda istrulelu pučinu odjeka. Iscureli vid pliva po večnosti; dok sećanja guta patetičnost bezumlja. Filip Petrović

GITARA Moć gitare u trenucima bola izravnjava vijuge čela. Kao večita svetlost uspomena, izvire njen zvuk, jer ta lucidnost sahranjuje vreme. Filip Petrović Pored reke… Pored reke, i jedna žena. Skidoh je golu na kapima. Filip Petrović Zvezda na nebu… Zvezda na nabu tugom...

REQUIEM B.M. Večita senko noći, što obasja razmazane zvezde mog uma snom dužim od beskraja? Snuždilo se čelo svirajući mrak. Šumo, u ime tvoje istiskujem dah, s mojom smrću tvoj život se rađa. Omčom rešismo zagonetku tvoju, umorne oči traže dugi san. Kapljice neba spiraju bol, sazreh u pokoj...

Tada noć zalista… Tada noć zalista u mom imenu što spava. I taj bol kad se rodih, zgusnut; zaboravljam nerečenu reč. Ovde breme što krv mi pretvara u prah, ovde vetar očaju opeva smrt. I tu smo stali, tu u gorčini, tužna pesmo vanvremenska. Krvari teška ne znajući, da li rosa usana mojih za...

Ti, moja boginja presvetlih odora… Ti, moja boginja presvetlih odora, ti, od latica raznobojnih satkana; ti, od rosnih kapi što se diže para; činiš lepa jutra ovih vrelih dana. Ovde vreme stoji, uvek budno prati kada se probudiš da li bivaš setna; da li će želje uzvišenu moć dati. Sve te tajne...

Raspalio se plamen zorom pripaljen… Raspalio se plamen zorom pripaljen pa buknula daljinom zelena šuma. Znam da sada život bunca strahom smrvljen. Sunce u zenitu sveti se onima što objave noću misli nevernosti. Osvete nema na putanjama krivim. A kad tamno veče na park ruke spusti, svet cvrkuta...

Duboko osećam miris rečnih tuga… Duboko osećam miris rečnih tuga. Reka protiče nudeći nam zaborav vremena davnog, preponog setnog blaga. Volim pojavom tvojom pogled mi garav kroz travu mladosti obasjam toplinom sećanja što plove obzorju rađanja. Na drugoj obali sa daljinom hladnom naslikan ti...

U predvečerje sa tobom da krenem milom… U predvečerje sa tobom da krenem milom gde su kestenovi i breze zagrljeni kao tišina tankim i prozirnim velom. Mrse život šapatom sebi ostavljeni. Nagnuti nad nama, nad našom su sudbinom. I prolaznike drage oni ispraćaju, u zalog setu, žareći svojom...

U nedogled njive… U nedogled njive, zlatna polja se njišu. Čarolije sunca što na njima se peni potezom gašenja oslikava nam dušu vreme pretvarajući u zanos požudni. Istina je tu gde java snove prikriva; bespomoćan od istih uvek posanica, prepun strepnje čekam, stegnut tremom okova. O beskrajna...