Nedavni sadržaj od fefer

Na popločanoj obali Save - žena i pas. Govorim psu - odobrava mudro klimanjem glave... Sve je u meni vrištalo za spasenjem. Moja nemoć ima ime... Grlim psa - on ume da se raduje. Nepoznatom se najlakše kaže ono što boli.

Ja volim sve pse .Naročito Nemačku dogu / moja se zove Eta/ ali bi volela da imam jako malog psa koga mogu uvek da nosim sa sobom...neznam kog da uzmem...

Zahvaljujem se svima koji su , na svoj način, napisali ponešto o ovoj temi. Cilj teme jeste da se razmišlja o deci. Možda i da im se posveti više vremena. Kada govorim o deci mislim na SVAKO DETE, bilo kog uzrasta, i SVAKO DETE u ovom gradu i zemlji. To podrazumevam pod ,,naša deca,,...Doduše...

Ti - u čijoj se svakoj misli laž i prevara tuku a podlost, zavist i mržnja su ti ispod kože, stani. Imaš li prijatelja da ti pruži ruku? Ti - bezličan, što se takmičiš da što više kupiš, otmeš, stani, seti se - nekad si bio častan čovek i to da zaboraviš nesmeš. Ti - što se stidiš imena svog...

Da li neko razmišlja o tome zašto su nam deca nezadovoljna, zašto misle da ovde nema budućnosti i zašto su agresivna, depresivna...:shock:

Da, počela sam život iz početka najmanje tri puta. Kad god više ništa ne mogu da učinim i kad sam iscrpla sve mogućnosti a nije kako bi trebalo ili bar onako kako sam očekivala - počela sam iz početka. Sada sam u nečemu što traje i zadovoljna sam. Ali, ako ne bude više tako, idem opet iz početka.:)