Nedavni sadržaj od Evony

Istina je za tango naravno :D Medjutim muzika se cesto menja i ne verujem da i dalje svira melodija za taj ples :D U svakom slucaju da jeste tuzna situacija,ali bilo je to nesto poput nagle inspiracije i nisam prepravljala pesmu. Zanimalo me je kakve bi bile reakcije na citanje :D

Mozda su zaista moje teme malo mracne...potrudicu se da napisem jednu optimisticnu pesmu da vidimo kako ce izgledati :D

Hvala na komentarima :D Drago mi je da vam se dopadaju moji stihovi :)

Bila sam spremna da stavim na kocku tvoje srce,tvoje snove,tvoje sve. Kada nismo bili blizu, bez dodira,milovanja,ljubavi, bili smo odjeci u nizu, glasovi u praznom hodniku. Odrekla sam se naseg zivota u svakom slovu, bacila se pod voz vremena spremna da ostarim sama, nisam ni slutila da...

i padacemo,i lutacemo... izgubljeni u vemenu,u stvarnosti duse... Lutaj,u mojim mislima kao odjek crkvenog zvona, zadrhti i nestani kao senka u svitanje u koju vazda zurim kad obuzme me jad, kad svet postane surov kao inkvizicija, palis moje srce sa istim sjajem s kojim su nekada spaljivali...

Svaki zivot prozivim dvaput jednom za sebe jednom za druge kradu mi dusu kradu mi snove i ostavljaju praznu ljusturu koju neko mojim imenom zove. Davno sam napustila ono sto me je vezivalo za sne odlazim sada u maglu ovu i najzad ostavljam te. Ne zelim nista vise reci u ovom trosnom dahu...

a opet idem, a opet hrlim ka njoj, kao ludo dete koje bezumno juri svojoj majci, svom utocistu... ne pitam se nikada sta se u toj zamci krije i sta bih radila da se sunce ne rodi ponovo... ne,ja opet odlazim od tebe strahotom progonjena i ljubavlju izmucena, vecno neshvacena, prestravljena...

Ko je nas vodic u svetu slepih? Ko nam ruku pruza i nazno dodiruje nas dlan ne ostavljajuci nam dokaz za raspoznavanje? Nikada ne mozemo upreti prstom i reci da je to nas andjeo cuvar, pastir naseg stada nasa jedina nada za ostajanje na putu izbavljenja iz svetskog vecnog jada.

Jer ipak trebamo druge, samo kao ogledalo sopstvene duse da se merimo i pravdamo postupke svoje. Treba nam odobrenje ma koliko smatrali da tako nije...i ti tako, isto kao ja tezis da shvatis kada cemo moci da zivimo bez slucajnih prolaznika u svom zivotu...

Uvek je lakse bilo kriviti druge, tako se resavamo dela krivice i tuge. Moj cilj nije sam pakao,da u njega sletim, mene spasenje vuce,s toga celom svetu pretim jer zelim sama prezaliti pad,ojacati i najzad unistiti jad zelim dokazati sebi da ne zavisim od krila andjela vise nikad

Ne volim slabost, zbog toga bezim, skupljam se pred dodirom tudjim makar neznim, na to nisam navikla. Zelim da verujem najzad da budem kao drugi... ali zar zaista mozes verovati da su tako darezljivi svi? Mislis li da ruku mi ne pruzaju samo kako sebe ne bi postavili na...

:) XD

Zasto uvek kada patim moram i da se pravdam? Zasto uvek kada shvatim gde sam gresila moram u tudjim ocima da padam? Kada shvate da se borim da sam na kolenima i da molim ljudi blate, povredjuju u srce te bodu i preziru. Cemu to? Nekome bestidnica nekome besramna zavodnica cak...

Da,ja ponovo zelim da odes, nestanes i u mojim ocima mres, jer me ponovo isti snovi muce, ponovo mi srce sporo tuce i ponovo se u tebi surovi demon radja... Nisi li mi obecao da ce krila mraka leteti i danju? Sa belima se pruziti, drzati me kao malo vode na dlanu... Trebala sam...

Sada nemoguce postaje mi blize, samo nemoguce duh mi dize... u nebesa,medju zvezde, medju telesa neobuzdana i neiskvarena, voljena i zaboravljena, ali nikada povredjena... zelim i ja tako biti radje snove kriti, radje te zaboraviti, jer uvek zaboravljam one koji na mene ne misle...