Nedavni sadržaj od ESTERITA

da stavim, da mi nee pobjegne Postoji samo jedan način da se čita, a to je pretraživanje biblioteka i knjižara, skupljanje knjiga koje vas privuku, čitanje samo onoga što vas zanima, bacanje onoga što vam je dosadno, preskakanje delova koji nemaju kraj, ne uzimanje u ruku ni jedne knjige samo...

ma nema što Rajka da se razočaravaš to Novakovo je baš o ishrani, čini mi se a to oko njegove ishrane je neki novi pravac u ishrani jedna :mrgreen: završila to tamoneđe nema ni kod nas ni kod vas i onda došla meni da palamudi i da mi to prodaje da napravi program , da me testira to je inače samo...

pošto je danas srijeda, čitala sam malo Pariska žena, Pola Meklejn tek sam na početku, ali baš obećava neki lagani, nježan stil, baš mi prija kao neka omiljena i dobra tetka kad ti priča kako je upoznala najvažnijeg čovjeka u životu, kakva je bila, kako se osjećala - - - - - - - - - - a sad...

..dal' si normalana... ...Stalno se vadi, i kako god da ga namestim on se povremeno izvuče :evil: I evo sad sam se opet drndala oko njega :mrgreen::rotf::rotf::rotf: - - - - - - - - - - NEMOŽ TO BEZ KABLA - - - - - - - - - - jesam ti rek'o

i ja :mrgreen:

i nikad manje u životu nisam čitala ma ni novine, ništa jednostavno nemam kaT

ja u Beč nisam bila, a bi rado u stvari, lažem, jesam bila neka 2 sata, protrčali smo bukvalno samo sam zapamtila da su mocartkugle bile ukrv skupe i da je bilo uredno i da su se oni konji u kočijama sjajili kol'ko su bili isćešljani dosta sam ja bogami zapamtila

juhu pročitala Sveće gore do kraja, Šandor Marai uspjela sam, kako ne znam mnogo mi se dopala ima neku tugu i sjetu koja provejava kroz cijelu knjigu (ne bez razloga) aali nije onako patetično i ljigavo, nego baš neka prava osjećanja, da se čovjek zamisli nad smislom života i tako to

i za ove dane, pon, sre, pet pročitah Bilo jednom na Dorćolu, Siniša Živković neočekivano dobra, i suze i smijeh i odlično napisana, puno nekih lijepih i manje lijepih likova i situacija, diiivna...podsjetilo me jako na SSelenića, ali je malo mekče, nije onako sirovo i oporo, kao što Selenić zna...

a ja upravo slušam po 1o put pjesmu, Vijena colling :D ja to tako po 1o puta kad mi se nešto sluša - - - - - - - - - - da se javim da sam živa i zdrava, ali teke (jedva) moj turbulentni život je iznjedrio još jedan biser - - - - - - - - - - a i nešto veliko, čime se bavim evo 2 god, konačno...

al' stvarno danima čitala nisam kukuku tačno sebi nisam vjerovala prođe jedan dan, ja knjigu ne otvorim, i ono kao legnem, e, sutra ču nač' vremena, da hebe oca, makar 1o str..jes' klinac, meni dan turbulentniji od jučerašnjeg...

ovo dal' sam pošla dal' sam došla....drug..ide do tamo neđe, i onda kako je vjetar duvao, a on se okretao da zapali cigaretu, kad je zapalio, uhvatio pravac....kući :lol:

evo završavam Huk Valova, Jukio Mišima fina je, o ljubavi dvoje mladih i životu na ostrvu a divno je što je pisana ćirilicom (ja inače pišem čirilicom, pa često traže prevod ..pa otprilike ga ti ugase tog momenta :mrgreen: ) i divno je što ogromna slova i prorijeđeni redovi...tako da ću je...

Komo sam pročitala, odličan je odličan..a i on se vala nauživao zaista...mislim na Valjarevića..ja sam pročitala od njega Dnevnik jedne zime (ili takonekako), jedva...neuporedivo je, u Komu je baš, baš sladak...ovamo je, pa, recimo, nesladak - - - - - - - - - - i, stvarno, slabo, slabo, slabo...

joj, udaviste sa sajmom (to ja zato što nisam tamo) a što nisam, e to ne znam upravo sad pričam sa jednom mojom i njoj kažem da stvarno ne znam zašto nisam na sajmu...vremena imam, vazda spremna na skitnju, ova mala Ivana potpisuje Zelenbabine darove, mogla sam da joj se nađem, cijena voza...