Nedavni sadržaj od Cincarela

ne znam kako da navedem snaju da ode kod psihijatra.. znam da je ne mogu naterati i ako i ode da će joj biti bolje tek kad sama krene da radi, ne tek tako od doktora.. ali možda bih mogla nečim da je pobudim na to?? sad je u fazi 'prilagođavanja' mom bratu.. sve mu povlađuje da se ne bi svađali...

hvala :D

ww, šta ti znači nadimak, je l' 'izvađen iz vode' ili tsl.??

otac nas napustio kad je mam bila u 5 mesecu, naravno, pvro je lepo izmlatio.. a očuh je par puta van mog prisustva govorio mami, da mi bar ona ukaže, ako samja ćorava, na ružnoću... nebitno

ooo, blago meni, koliko sam odgovora dobila! a baš sam pomislila- gde napisah ovo ovde, nema tu neke panike ni depresije, o čemi je tema, smatraće se pitanje neozbiljnim! izostavila sam da sam već pričala sa psihijatrom o tome, ranije, i ona mi je ponavljala da sam, mora biti, ranije bila jako...

ukratko: visoka sam 167cm, do pre godinu i po bila teška 58-60kg sada imam 69, nije to odjednom, već tokom tih godinu i po. e sad, ranije sam bila strašno iskompleksirana, a sada sam zadovoljna sobom, tj. ne zanima me previše kako izgledam (super je što se razlikujem) ali od kako sam došla...

@ PEGAZ ti si nešto mnogo nervozan

e baš da pitam, pošto često čujem komentare da je retko koji psihijatar normalan :hahaha:, u smislu- treba ići na terapije, ali pitanje je da li su iole sposobni da pomognu, a ja mislim da kod psihijatra treba ići kao kod bilo kog drugog stručnjaka koji je specijalizovan za taj i taj posao.. a...

ww negde sam pročitala da si napisala da seansa u drž. traje 10-15 min. meni je uvek 45 min.! a znaš li zašto je 45- zbog koncentracije- ne može više ili??

hm, vidiš.. ja to nisam doživljavala kao strah, nego kao sasvim normalnu stvar- majka je zapostavila svoju mladost zbog mene.. baš se jako brine- sve sam joj na svetu itd. i tako sam se uglavnom terala da radim svoje zadatke.. npr. uspevalo je kod učenja- zaplašim se tako, postavim maminu sreću...

tnx WW.. posle tvog posta (i ponovne depresije i to tvojim postom rpouzrokovane :) ) shvatila sam (na jedvite jade, pošto ja sebi ne dozvoljavam ni da pomislim nešto pozitivno o sebi/da nemam uslove.. tj. da se poredim sa nekim kome je teško (otprilike- imam sve, niko me ne muči, odaklemi pravo...

da, vidi se da me ne poznajes.. sve je uzasno i bez smisla!!!!!!!

i daaa, moram da kazem da me je veliki strah u ocekivanju sta li cemi ww odgovoriti... 'jao da se nece naljutiti sto sam dosadna itd.' i to je prisutno svuda... juce me npr. tako komsinica izvredjala, a ja sam kasnije za malo (da me majka nije sprecila) otisla da joj se izvinim...

bila sam vec 3 puta kod psihijatra (ako to nisam vec napisala..), pa su samo odgovori - 'procice vremenom'. poslednji bio 19.1., a sledeci mi zakazala tek za 1.3.! sad, razmisljam da li je to moja neodgovornost sto nista ne preuzimam- tkr. samo sedim i cekam 1.3., pa pomislim- hajde opet da...

iii ja moram spremiti ispite da ne bih prelazila na skolovanje po novom.. sta god to znacilo, mozda mi se ponisti sve do sad :) paiz nova prva god. itd., a to sto mi smeta je taj nedostatak vazduha i uznemirenost- pa mi se zavrti u glavi i ne mogu da se skoncentrisem... a onda krenu strahovi i...