Nedavni sadržaj od Bez Lakih Reči

Svi imamo neku rečenicu koju nikad nismo izgovorili. Ili neku koju su nama rekli – pa i dalje odzvanja. Koja je vaša?

Pišem i ja – ne kao hrabrost, više kao način da se ne raspadnem.... Dopada mi se Inspiracija. Ona je svuda i u svemu.

Nije me sramota da kažem da se bojim. Ne neuspeha, nego da ne pokušam. Da proživim život u „šta bi bilo da sam...“ Pišem o tome. O unutrašnjim borbama koje ne nose pancir. Možda neko prepozna i svoj glas u mojim rečima.

Nekad sam postila stomakom. Danas se trudim da postim mislima. Jer uzdržavanje od hrane ako u rečima nosimo otrov. Uhvatila sam sebe da sam, samo u jednom danu posta slagala četiri puta. Bila nepravedna. Ogovarala. Ćutala kad sam trebala da kažem istinu. I tek tada sam shvatila: post nije...

Ne pišem ljubavne pesme. Pišem pesme o ljubavi koja se nije smela reći. O čežnji koja ne traži kraj, nego jedno „znam da si tu“. Ponekad napišem ono što drugi ne umeju da priznaju. I to je dovoljno.

Reči su mi uvek bile sklonište. Ali vremenom, postanu teret kad ne izađu. Ovo nije portfolio. Niti oglas. Samo pesme koje pišem u tišini, onda kad ćutanje preti da me preplavi. Ne pišem savršeno. Pišem iskreno. Ako ti se neka reč zakači za dušu – slobodno je zadrži.