Nedavni sadržaj od Aleksej od Arlekina

Koliko puta sam odslusao ‘’Kao lijana’’ od Sase Vasica toliko puta sam posrnuo, u dahu ispisao teoriju Stevena Hawkinga o putovanju kroz vreme na zidu. Unapredio je i nestao u gravitacionom polju gde ni trag svetla ne moze pobeci. Samo mrak. Paradoks vremena – vratim se u trenu tebi, a tren je...

Slike su fantasticne! Bravo. To svakako vredi pogledati.... hvala na poseti :-)

Hvala Mari. Tu sam samo ponekad bez teksta, ali budno pratim sta se zbiva :-)

Da li zbog godina, obnovljene količine nikotina, počinje svaki deo tela da me boli i posustaje. Odem kod lekara, prepišu mi po koju ’’bocu’’. Dodjem sebi na par dana, ali to nije to. Šta li može biti, zapalim, razmišljam. Ustanem izjutra, kao polomljen. Jel do drage? Da li me bije noću? Možda...

Oni misle da ću stati. Da reči više nemam. Da su me pošasti pojele. Oni misle da sam previše puta ustajao i da tome postoji kraj. Slaba vajda od bećarca! Lošem se nadati je jednako u samom početku izgubiti. ‚‚Ja u boga ne verujem. Ni u strašno Čohano. Ali ako ga negde ima, onda ga molim...

Prapočeci mog verovanja u oblike i snagu reči su još iz perioda detinjstva kada sam imenima ljudi pronalazio zajedničke imenioce. Nastavilo se decenijama koje su sledile. Nije se promenilo puno. Ostao sam na stavu da nema reči - ne bi postojala dela, jer dela i ne postoje ako se ne mogu...

Hvala puno Slovenska! Hvala puno Tol. Svaki dan je nova borba - da budemo bolji, nežniji, ljudskiji... iskreniji... Mi

Kad mi je Aleksej prvi put rekao – Puši Tata – Odlučio sam da nemam pravo da ga plašim svojim Odlaskom, a toliko puta sam pre njega nemarno Odlazio. Potom je došla Misica, pogledala me svojim musavim okama u ono moje Veliko Ja i srce je okovano. Odlučio sam – Nemam prava da otvaram vrata...

Potpuno si u pravu. ’’Kud god podjem, na nju mislim Majko…’’ i tražim, 25/7. Nekako odrastanjem nije se u meni puno izgubilo dečijeg. Želja za šarenim igračkama, šećernom vunom, želja da postanem kauboj, da nosim šešir, maramu, da nestanem u oblaku prašine…. nije nestala ni ona želja da...

U mojoj glavi nikad nije nestao. Sve se vrtelo oko plavih kapa, crvenih marama, priredbi, podizanja zastave, odlične što pleh što uz celu filharmoniju muziku… Stare fotografije sa priredbi ponekad pogledam. Verujem da svako ima jednu sličnu – Teška masivna zavesa tamnije boje kao pozadina, u...

In vino veritas... I počnem da pijem posle niza godina u kojima na sam miris sam dobijao napade nesvestice i zla. Menjao boju od zutog do zelenog. Bila su to vremena kada su vinopije izbegavale odlaske na čarde i u kafane sa mnom. Natučem šešir dva prsta nad obrve, iz inata, sa dva prsta...

Moram priznati Loncar da nakon tvog komentara i meni je prva asocijacija gospodin Momčilo :-)

Mračan lik. Obrve padaju do pola kapaka, a gore se gotovo spajaju sa linijom kose. Štrče kao bodlje u ježa. Sumoran, rekao bi neko. Komplikovan, zagledan u negde, u nešto. Priča vrlo malo o sebi. Retko – retkima ispriča nešto više, a i tada mu niko ne veruje. Drži se proste devize – govori samo...

‘’…žirafa izbegava da se hrani travom, jer pritom mora da široko raširi prednje noge i polako se spusti gotovo do zemlje da bi pasla. U takvom položaju žirafe su veoma ranjive i izložene iznenadnom napadu lavova koji uobičajeno izbegavaju da napadaju žirafe, jer su one u stanju da im lako...

apsolutno sanjalice :-). Ljubav je jos jedna jedinica mere koliko postojimo, koliko smo mi i koliko cemo postojati. Bez ljubavi bi bili kao vile bez vilinskog praha... Srecne misli i vilinski prah i eto Nedodjije, eto vecnog detinjstva......