Divan dan danas....Posle posla otisla sam do grada,podigla ono malo plate sto mi je ostalo kad se odbiju svi sinidikalni krediti uzeti za hranu,obucu i odecu,knjige i skolski pribor...To sto sam podigla,veci deo uplatih na drugi racun,za bankarski kredit...Ostalo mi je 2000 din da razvucem do prvog...Kako?Dobila sam i 3 ceka,pa cu za vikend otici u Maxi,kupiti namirnica i ostalih potrepstina za 5000 din,zakasnicu malo sa placanjem nekih racuna,a sinu cu spremati uzinu sama,on ionako obozava mamine pite,kiflice,pogacice....Cerka je nasla neki poslic i radice do polaska na faks...Juce je dobila platicu,100 evra...Imace da kupi sebi nesto,da plati prevoz do posla i izlaske sa drugaricvama...
Izasla sam iz banke i razmisljam sta cu...I resim zvacu moja dva najbolja druga da popijemo kafu....Jeste ostalo malo novca,ali to nije razlog da se ne vidim sa njima...Jedan se javlja,upravo je krenuo na posao...Ali zato drugi stize....I sedamo napolju ispod suncobrana,jer dan je suncan i divan...Narucujemo kaficu i krecemo sa pricom...Nismo se videli od povratka sa mora...Zvao me je za vikend da se malo druzimo u gradu,ali sam se izgovorila na prehladu,nisam imala novca za to.,a ne zelim da on po ko zna koji put placa za oboje...Uvek se trudim da se revansiram,ali nikako ne mogu,jer je uvek korak ispred mene...Boze,sta bih ja bez takvog prijatelja?
Kafica stize i kisela voda i ratluk pride...Dajem mu moj ratluk,(na dijeti sam
..)Krecem da platim,on neda,ali ne prihvatam...Naravno da cu platiti...Ostajemo dugo tu,uz smeh i pricu...Stize mi poruka od jos jednog druga:''Dan je divan,da popijemo kaficu?"...Pozivam ga da nam se pridruzi....I on dolazi,tek tada krece smeh jos vise,jer sve troje smo otkaceni Blizanci....Uzivamo u salama....Uskoro dolazi i moja cerka,zavrsila sa poslom,pa nas dve krecemo u ''soping'',kupila je od svoje plate sebi cipele...A obilazile smo i ostale prodavnice tek da obradujemo oci na onome sto nam se svidja...Dosle smo umorne ,ali zadovoljne kuci...
Tako se jedan dan pun briga zbog zivotnih problema,sabiranja,mnozenja,oduzimanja pretvorio u divan...Nece me spasti tih 200 din koje sam potrosila,a razgovor sa mojim prijateljem vredeo je mnogo vise....
Na tren sam se setila jos jedne osobe koja mi mnogo nedostaje ovih dana...Kako bi bilo lepo da je i ON tu,dan bi bio jos suncaniji...
Izasla sam iz banke i razmisljam sta cu...I resim zvacu moja dva najbolja druga da popijemo kafu....Jeste ostalo malo novca,ali to nije razlog da se ne vidim sa njima...Jedan se javlja,upravo je krenuo na posao...Ali zato drugi stize....I sedamo napolju ispod suncobrana,jer dan je suncan i divan...Narucujemo kaficu i krecemo sa pricom...Nismo se videli od povratka sa mora...Zvao me je za vikend da se malo druzimo u gradu,ali sam se izgovorila na prehladu,nisam imala novca za to.,a ne zelim da on po ko zna koji put placa za oboje...Uvek se trudim da se revansiram,ali nikako ne mogu,jer je uvek korak ispred mene...Boze,sta bih ja bez takvog prijatelja?
Kafica stize i kisela voda i ratluk pride...Dajem mu moj ratluk,(na dijeti sam
..)Krecem da platim,on neda,ali ne prihvatam...Naravno da cu platiti...Ostajemo dugo tu,uz smeh i pricu...Stize mi poruka od jos jednog druga:''Dan je divan,da popijemo kaficu?"...Pozivam ga da nam se pridruzi....I on dolazi,tek tada krece smeh jos vise,jer sve troje smo otkaceni Blizanci....Uzivamo u salama....Uskoro dolazi i moja cerka,zavrsila sa poslom,pa nas dve krecemo u ''soping'',kupila je od svoje plate sebi cipele...A obilazile smo i ostale prodavnice tek da obradujemo oci na onome sto nam se svidja...Dosle smo umorne ,ali zadovoljne kuci...Tako se jedan dan pun briga zbog zivotnih problema,sabiranja,mnozenja,oduzimanja pretvorio u divan...Nece me spasti tih 200 din koje sam potrosila,a razgovor sa mojim prijateljem vredeo je mnogo vise....
Na tren sam se setila jos jedne osobe koja mi mnogo nedostaje ovih dana...Kako bi bilo lepo da je i ON tu,dan bi bio jos suncaniji...
