Nebojša Icić - Nikola Tesla zauvek
Ritmički blickaju munje po tlu pustinje, pod zvezdanom kupolom koja ih ovakve, od Iskona nije videla. Hitre varnice pulsiraju i zmiulje oko nogu elegantnog gospodina koji eksperimentiše u laboratoriji, u svojoj samoći, u Nedođiji. Smiren i naizgled nezainteresovan, kao da se bezazleno igra, pa gasi ulična svetla miljama unaokolo, neplanirano plašeći živi svet, a nesvesno podstičući Zlomisao.
I dok se u najbližem gradu čuje grmljavina – on piše pesme.
Možda je baš tada, na toj pozornici od peska i struja, otpočela ta nova drama, koje će poslednji čin obznaniti, ili sramni svršetak Vremena ljudi ili osvit Novog doba.
Iako usamljen u Kolorado Springsu, Tesla ostavlja utisak samodovoljnosti i nepokolebljive sigurnosti u sebe i svoju viziju. Naizgled slobodan, i pun vere u nauku i pozitivan progres civilizacije, radi neumorno i na pitanjima koja izilaze iz domena elektrotehnike.
Kasnije, tamo je ukopan NORAD-komanda protivvazdušne odbrane, a ja ipak ne mogu da se otmem utisku da to nije urađeno slučajno.
Sistematično skupljajući olako izrečene i usput pogubljene misli genija, Zlomisao je ubrzano komponovala prve akorde projekta »Duga«.
Pa onda, ta veličanstvena slika, sa koje svemoćnim munjama bljeska kula na Long Ajlendu, a majka Zemlja ponovo drhti u sladostrasnom grču, zaboravljene igre stvaranja.
I kada magija umine a trenuci zanosa prođu, tu se još samo, poput derviša u transu, frenetično okreću zraci smrti, tako da sve to podseća na prvu probu oružja planiranog za odsudnu bitku na Megidu.
I dok svuda okolo groteskne sfere, trava plavičasto svetluca, Tesla tek podešava aparaturu. Da proba, ili ne? Do kraja? Prvi i poslednji put.
A zatim, golubovi u Njujorku, kao neostvareni snovi starog naučnika, koji lepršaju slobodno i neuhvaćeni lete visoko ka svom nebeskom domu.
Pobeđen na Menhetnu, na klupi u Central parku, gleda kako se boje Duge pretvaraju u zlokobne zvuke projekta »Harfa«.
Tone papira na kojima je pedantno vodio beleške, krađe, požari, izmučeni FBI na svakom koraku. Nepotkupljiv a tajanstven po prirodi, nije morao da skriva ništa. Kazao je reči slovima bez glasa. Brdo dokumenata-planina koana.
I sluđeni šef E.DŽ. Huver.
Hteli bi da mu prisluškuju i misli, da mu stave antenu u kičmu. Žuri im se da postanu gospodari sveta.
A on aristokratski nezainteresovano cepa Vestinghauzov milionski ček, dobijen na opkladi o konjima, Nijagari i buđenju novog doba.
Šarmantni lik koji se misteriozno smeška okružen vatrometom munja. Svetlost u njegovim rukama. Portret čarobnjaka.
Kasnije projekat »Montouk«.
Usamljenik po sudbini, koju je izabrao sa jednakom odlučnošću kao i konačnu predanost nečemu, što godine neće učiniti shvatljivijim. Bljesnulo pred našim očima, pa se vratilo u svoje dubine.
Neuhvatljivo Običnom, nedostupno Zlu.
Lovac njegovih misli morao bi da probudi uspavane holograme mozga, koji snove projektuju u vaseljenu slobodnog duha, u novu svesnost. I da prođe put od Vavilonske pometnje jezika preko Aleksandrijskog znanja do upravo precvetalih trešnjinih cvetova jednog avgusta u Hirošimi. Da spali aksiome važeće logike. Da progleda očima bez zenica. Da ponovo vidi svet obećan Detetu pri Rođenju.
Njegov život je bio danak Veličini, plaćen u asketskoj posvećenosti, i stalnoj borbi da se ona ne pretvori u demonsko ropstvo.
Tesla je u rodoslovu ljudi predstavljao Evolucioni skok – jednu od onih karika koje nedostaju. Ali ovog puta, bez doskoka.
Iskra znanja u vremenu koje još uvek veliča lomače Inkvizicije u Madridu, sa imenom đavola u uglu usana koje govore o ljubavi.
Strela ispaljena u samu suštinu smisla…Promašila?
Viđenje na daljinu. Zraci smrti. Harfa u rukama Strašila…
Odbegle reči genija, i misli pogubljene usput - bile su osnovne note kompozicije Zlomisli. Zapravo, Pošasti koja bi da gospodari i našim snovima, da nas uzgaja u specijalno pripremljenim oborima sa granica razuma.
Gospodine Tesla, Oni su početkom 21. veka koristili vaše zrake za napad na drevnu Mesopotamiju. Plašim se da su probudili demone starog Vavilona.
Možda misle da ih mogu kontrolisati dolarima i interesima multinacionalnih kompanija. Ili zlo ne misli? I ne spava.
Nikola, oni su napravili avion sa delimičnim EM uzgonom. B2 nas je bombardovao 99-te. I vođeni projektili. I nepoznati EM zraci. I…
Bacili ste bisere pred svinje.
Od plamička progresa raspirili ste požar koji divljački guta civilizaciju ljudi. Naoružali ste Um koji nije izašao iz pećine. Očinski ste podržali ruku deteta koje ne pravi razliku između dobra i zla.
Prokletstvo genija ili naivnost pustinjaka. Dobrodušnost Pravoslavlja.
…ili ste ipak nešto prećutali? Zatvorili u svoju Pandorinu kutiju?
Velik je to teret za dušu čoveka. Pa i dušu genija.
I dok razmišljam o vama, pitam se šta bi bilo…?
A šta bi bilo, da ste upoznali gospođicu Evu Braun?
Delovi božanskog ogovaranja (jedina sačuvana Teslina pesma)
Kroz svemirsku slušalicu
slušam zvezde šta kazuju.
Nekog novog su doveli
pa mu Olimp pokazuju.
"Eno tamo Arhimeda,
sa polugom vazda šeta,
kaže da je materija
isto što i energija,
a zakoni tvoji kruti
da su pusta ludorija."
"Al' na Zemlji ti zakoni
jošte važe i te kako,
a kad čujem sveže vesti,
uopšte mi nije lako.
Top svemirski, kažu, prave
one usijane glave."
"E moj, Njutne, ružno su se
s tvojom slavom našalili,
a nauku tvoju divnu,
naglavce su postavili.
I još neki Ajnštajn, luda,
s tobom hoće da se sprda.
Kaže da je materija
isto što i energija,
a zakoni tvoji kruti
da su pusta ludorija."
"Ja, Kelvine, ne uspevam
te finese da razumem,
makar sam se prevario,
bar sam sve od sebe dao.
Nego, popili smo kafu
i vreme je da se pođe,
a ti reci, tvoj drug Tesla,
hoće l' skoro da nam dođe?"
"Ma taj Tesla uvek kasni,
nema smisla da se čeka,
na tog zaludnog čoveka."
Tad svemirska veza puče
i iz moje slušalice,
više nisam čuo ništa
osim buke sa ulice.
I jedno svedočenje o delfinima nepoznatog autora sa Tajlanda...
"Delfine ipak ne bih licno opisao kao prosvetljene u smislu nekog posebno velikog unutrasnjeg mira, vec upravo kao izuzetno djavolkasta i nestasna stvorenja.
Ne znam da li znas da oni recimo obozavaju buku. Kada uocimo sa broda delfine prvo sto radimo je da zvizdimo i vicemo iz sve snage. Vragolani su toliko nestasni i radoznali da cesto ne mogu da izdrze, a da se iz bliza ne uvere sta to stvara toliku buku.
Jednom sam dremao na palubi izmedju dva zarona kad me je odjedamput probudila poznata paklena buka, stize sladoled-brod! Naime, lokalni ribari su se bili dosetili kako da zarade koju paru vise pa su se dali u prodaju sladoleda roniocima na pucini. Svoj dolazak bi oglasavali paklenom zvonjavom i bukom da bi probudili pozaspale ronioce (malko i Pavlovljev refleks). Medjutim tog dana su tom svojom paklenom bukom namamili ne samo ronioce zeljne osvezenja vec i veliku grupu delfina, i to pravo do naseg broda. Nisam mogao da verujem rodjenim ocima: 10-15 divljih delfina tik uz nas brod! Skocio sam istog momenta u more bez ikakve opreme pravo medju njih, cak sam i naocare za sunce zaboravio da skinem. Kakva je to bila ludnica! Iako sam u zurbi i strahu da ce delfini otici zaboravio da uzmem masku pre skoka u more, delfini su mi prilazili toliko blizu da sam ih sasvim jasno video i golim ocima pod vodom. Malo malo pa bi se neki ocesao no nisu mi dopustali da ih uhvatim rukama. Jedan veoma nestasni vragolan je dosao tik ispred mene i poceo da mlatara glavom levo desno dok sam pokusavao bezuspesno da ga 'ulovim'. Jedan mi je prosisao izmedju nogu. Nisu se dugo zadrzali--tek 2-3 min lude zabave i fijuuuuuu munjevit odlazak cele grupe dok smo mi u potpunoj neverici dolazili do daha na povrsini sa osmesima od uha do uha."
Ritmički blickaju munje po tlu pustinje, pod zvezdanom kupolom koja ih ovakve, od Iskona nije videla. Hitre varnice pulsiraju i zmiulje oko nogu elegantnog gospodina koji eksperimentiše u laboratoriji, u svojoj samoći, u Nedođiji. Smiren i naizgled nezainteresovan, kao da se bezazleno igra, pa gasi ulična svetla miljama unaokolo, neplanirano plašeći živi svet, a nesvesno podstičući Zlomisao.
I dok se u najbližem gradu čuje grmljavina – on piše pesme.
Možda je baš tada, na toj pozornici od peska i struja, otpočela ta nova drama, koje će poslednji čin obznaniti, ili sramni svršetak Vremena ljudi ili osvit Novog doba.
Iako usamljen u Kolorado Springsu, Tesla ostavlja utisak samodovoljnosti i nepokolebljive sigurnosti u sebe i svoju viziju. Naizgled slobodan, i pun vere u nauku i pozitivan progres civilizacije, radi neumorno i na pitanjima koja izilaze iz domena elektrotehnike.
Kasnije, tamo je ukopan NORAD-komanda protivvazdušne odbrane, a ja ipak ne mogu da se otmem utisku da to nije urađeno slučajno.
Sistematično skupljajući olako izrečene i usput pogubljene misli genija, Zlomisao je ubrzano komponovala prve akorde projekta »Duga«.
Pa onda, ta veličanstvena slika, sa koje svemoćnim munjama bljeska kula na Long Ajlendu, a majka Zemlja ponovo drhti u sladostrasnom grču, zaboravljene igre stvaranja.
I kada magija umine a trenuci zanosa prođu, tu se još samo, poput derviša u transu, frenetično okreću zraci smrti, tako da sve to podseća na prvu probu oružja planiranog za odsudnu bitku na Megidu.
I dok svuda okolo groteskne sfere, trava plavičasto svetluca, Tesla tek podešava aparaturu. Da proba, ili ne? Do kraja? Prvi i poslednji put.
A zatim, golubovi u Njujorku, kao neostvareni snovi starog naučnika, koji lepršaju slobodno i neuhvaćeni lete visoko ka svom nebeskom domu.
Pobeđen na Menhetnu, na klupi u Central parku, gleda kako se boje Duge pretvaraju u zlokobne zvuke projekta »Harfa«.
Tone papira na kojima je pedantno vodio beleške, krađe, požari, izmučeni FBI na svakom koraku. Nepotkupljiv a tajanstven po prirodi, nije morao da skriva ništa. Kazao je reči slovima bez glasa. Brdo dokumenata-planina koana.
I sluđeni šef E.DŽ. Huver.
Hteli bi da mu prisluškuju i misli, da mu stave antenu u kičmu. Žuri im se da postanu gospodari sveta.
A on aristokratski nezainteresovano cepa Vestinghauzov milionski ček, dobijen na opkladi o konjima, Nijagari i buđenju novog doba.
Šarmantni lik koji se misteriozno smeška okružen vatrometom munja. Svetlost u njegovim rukama. Portret čarobnjaka.
Kasnije projekat »Montouk«.
Usamljenik po sudbini, koju je izabrao sa jednakom odlučnošću kao i konačnu predanost nečemu, što godine neće učiniti shvatljivijim. Bljesnulo pred našim očima, pa se vratilo u svoje dubine.
Neuhvatljivo Običnom, nedostupno Zlu.
Lovac njegovih misli morao bi da probudi uspavane holograme mozga, koji snove projektuju u vaseljenu slobodnog duha, u novu svesnost. I da prođe put od Vavilonske pometnje jezika preko Aleksandrijskog znanja do upravo precvetalih trešnjinih cvetova jednog avgusta u Hirošimi. Da spali aksiome važeće logike. Da progleda očima bez zenica. Da ponovo vidi svet obećan Detetu pri Rođenju.
Njegov život je bio danak Veličini, plaćen u asketskoj posvećenosti, i stalnoj borbi da se ona ne pretvori u demonsko ropstvo.
Tesla je u rodoslovu ljudi predstavljao Evolucioni skok – jednu od onih karika koje nedostaju. Ali ovog puta, bez doskoka.
Iskra znanja u vremenu koje još uvek veliča lomače Inkvizicije u Madridu, sa imenom đavola u uglu usana koje govore o ljubavi.
Strela ispaljena u samu suštinu smisla…Promašila?
Viđenje na daljinu. Zraci smrti. Harfa u rukama Strašila…
Odbegle reči genija, i misli pogubljene usput - bile su osnovne note kompozicije Zlomisli. Zapravo, Pošasti koja bi da gospodari i našim snovima, da nas uzgaja u specijalno pripremljenim oborima sa granica razuma.
Gospodine Tesla, Oni su početkom 21. veka koristili vaše zrake za napad na drevnu Mesopotamiju. Plašim se da su probudili demone starog Vavilona.
Možda misle da ih mogu kontrolisati dolarima i interesima multinacionalnih kompanija. Ili zlo ne misli? I ne spava.
Nikola, oni su napravili avion sa delimičnim EM uzgonom. B2 nas je bombardovao 99-te. I vođeni projektili. I nepoznati EM zraci. I…
Bacili ste bisere pred svinje.
Od plamička progresa raspirili ste požar koji divljački guta civilizaciju ljudi. Naoružali ste Um koji nije izašao iz pećine. Očinski ste podržali ruku deteta koje ne pravi razliku između dobra i zla.
Prokletstvo genija ili naivnost pustinjaka. Dobrodušnost Pravoslavlja.
…ili ste ipak nešto prećutali? Zatvorili u svoju Pandorinu kutiju?
Velik je to teret za dušu čoveka. Pa i dušu genija.
I dok razmišljam o vama, pitam se šta bi bilo…?
A šta bi bilo, da ste upoznali gospođicu Evu Braun?
Delovi božanskog ogovaranja (jedina sačuvana Teslina pesma)
Kroz svemirsku slušalicu
slušam zvezde šta kazuju.
Nekog novog su doveli
pa mu Olimp pokazuju.
"Eno tamo Arhimeda,
sa polugom vazda šeta,
kaže da je materija
isto što i energija,
a zakoni tvoji kruti
da su pusta ludorija."
"Al' na Zemlji ti zakoni
jošte važe i te kako,
a kad čujem sveže vesti,
uopšte mi nije lako.
Top svemirski, kažu, prave
one usijane glave."
"E moj, Njutne, ružno su se
s tvojom slavom našalili,
a nauku tvoju divnu,
naglavce su postavili.
I još neki Ajnštajn, luda,
s tobom hoće da se sprda.
Kaže da je materija
isto što i energija,
a zakoni tvoji kruti
da su pusta ludorija."
"Ja, Kelvine, ne uspevam
te finese da razumem,
makar sam se prevario,
bar sam sve od sebe dao.
Nego, popili smo kafu
i vreme je da se pođe,
a ti reci, tvoj drug Tesla,
hoće l' skoro da nam dođe?"
"Ma taj Tesla uvek kasni,
nema smisla da se čeka,
na tog zaludnog čoveka."
Tad svemirska veza puče
i iz moje slušalice,
više nisam čuo ništa
osim buke sa ulice.
I jedno svedočenje o delfinima nepoznatog autora sa Tajlanda...
"Delfine ipak ne bih licno opisao kao prosvetljene u smislu nekog posebno velikog unutrasnjeg mira, vec upravo kao izuzetno djavolkasta i nestasna stvorenja.
Ne znam da li znas da oni recimo obozavaju buku. Kada uocimo sa broda delfine prvo sto radimo je da zvizdimo i vicemo iz sve snage. Vragolani su toliko nestasni i radoznali da cesto ne mogu da izdrze, a da se iz bliza ne uvere sta to stvara toliku buku.
Jednom sam dremao na palubi izmedju dva zarona kad me je odjedamput probudila poznata paklena buka, stize sladoled-brod! Naime, lokalni ribari su se bili dosetili kako da zarade koju paru vise pa su se dali u prodaju sladoleda roniocima na pucini. Svoj dolazak bi oglasavali paklenom zvonjavom i bukom da bi probudili pozaspale ronioce (malko i Pavlovljev refleks). Medjutim tog dana su tom svojom paklenom bukom namamili ne samo ronioce zeljne osvezenja vec i veliku grupu delfina, i to pravo do naseg broda. Nisam mogao da verujem rodjenim ocima: 10-15 divljih delfina tik uz nas brod! Skocio sam istog momenta u more bez ikakve opreme pravo medju njih, cak sam i naocare za sunce zaboravio da skinem. Kakva je to bila ludnica! Iako sam u zurbi i strahu da ce delfini otici zaboravio da uzmem masku pre skoka u more, delfini su mi prilazili toliko blizu da sam ih sasvim jasno video i golim ocima pod vodom. Malo malo pa bi se neki ocesao no nisu mi dopustali da ih uhvatim rukama. Jedan veoma nestasni vragolan je dosao tik ispred mene i poceo da mlatara glavom levo desno dok sam pokusavao bezuspesno da ga 'ulovim'. Jedan mi je prosisao izmedju nogu. Nisu se dugo zadrzali--tek 2-3 min lude zabave i fijuuuuuu munjevit odlazak cele grupe dok smo mi u potpunoj neverici dolazili do daha na povrsini sa osmesima od uha do uha."