...

Заборављена...
Пусто острво у мору људи...
Споредна улога у сопственом животу...
И то није све...
Болест чудна,
убија лагано...
А она, ипак, на питање КАКО СИ
весело одговара СУПЕР
и заиста тако мисли!!!

Велики људи...
Само велики људи могу се издићи
изнад живота и смрти,
изнад љубави и мржње...
Само велики људи могу волети
сваког живог створа,
па чак и оног ко му жели зло...
Али, баш зато,
цео живот проведу сами,
као пустињаци,
иако живе међу људима...
Несхваћени,
али срећни,
окружени Божијим створењима,
испуњени Богом,
ширећи мир, љубав и спокој...

Хвала Ти, Господе,
што дајеш нам те мале оазе,
те праслике живота који нам нудиш...
Помози нам,
да очистимо се,
и барем мало приближимо капији
иза које влада само ЉУБАВ!
--------------------------------------------(16.2.2006.)