Misli

Наравно да постоје. Сва неартикулисана осећања су без мисли. Тек кад се артикулише, осећање постаје мисао.
Стрепња, жудња, страст... често настају и без мисли и остају нејасни...
 
mislim da smo u stanju da prilicno uticemo na svoja osecanja...zapravo ne svesno...
podsvest,ono sto nikada ne izgovorimo naglas,ono sto ni ne priznajemo sami sebima...
ali na ona primarna,najednostavnija osecanja ne mozemo uticati,ona su poriv...potreba...postajemo ih svesni tek kada osetimo njihovu posledicu...
 
Duh Svekrve:
Наравно да постоје. Сва неартикулисана осећања су без мисли. Тек кад се артикулише, осећање постаје мисао.
Стрепња, жудња, страст... често настају и без мисли и остају нејасни...
Kliknite za proširenje...

Nažalost pomenute osobine su sekundarne i zavise od doživljenog i prihvaćenog na osnovu čega psiha deluje veoma brzo u odredjenim situacijama. Recimo da si ceo život živeo pod staklenim zvonom, reakcija će biti još burnija u kriznom momentu jer zbog instinktivne potrebe samoodržanja reakcija biva burnija usled neznanja kako problem prevazići.
 
Ne mislim da na osecanja moze da se utice. Ja nikada nisam mogla da iskontrosem svoja osecanja. Ocajnicki sam pokusavala da nekad ne pokazem sta osecam. Ni to mi nije uspevalo. :( Postoje ljudi koji pokazuju svoja osecanja, postoje ljudi koji ih pokazuju u granicama i oni koji ih gotovo nikada ne pokazuju. Mislim da ne postoje ljudi koji ih kontrolisu.
 
Није битно да ли неко показује или сакрива осећања, да ли је неко више или мање емотиван, ту се већ ради о реакцијама и понашању људи. Човек који не показује осећања не значи да не осећа. Питање је да ли постоје осећања без мисли. Постоје. Када спавамо ми смо потпуно опуштени, сањамо , не утичемо на мисли али осећамо,на пример некад смо срећни, некада уплашени...Слично је и на јави...Чак и када не размишљамо о нечему посебном,одмарамо мозак , ми увек осећамо нешто ,,,,на пример прија нам та опуштеност, лепо нам је или рецимо осећамо да је хладно, загушљиво,,, осећамо да смо сити или гладни,,,.Читала сам скоро о медитацији,,,о опуштању мисли,односно опуштању нашег ума до достизања потпуног блаженства, потпуне среће...Нисам то још успела али верујем да то јединствено осећање не би било само производ мојих мисли, него смирености и опуштености мог ума.
На осећања можемо да утичемо и то је баш добра ствар.
 
Хм..
Од читања књиге до ''потпуног блаженства'' (шта год то значило) дугачак је пут.
Увек осећамо нешто или увек мислимо нешто?
Ја бих рекла да увек мислимо.
И осећаји и осећања произилазе из наших мисли. Мисли можемо да контролишемо (мада је тешко) те из тога произилази да можемо контролисати и осећаје и осећања.
 
Da, uvek mislimo. Svi ljudi imaju sposobnost mišljenja (kakvog, takvog), ali nemaju svi ljudi sposobnost osećanja.
Misli ne možemo uvek da kanališemo. One vrludaju tamo-amo, prave zabunu, navode na pogrešne zaključke. Osećanja su različita: od primarnih, pa sve do vrlo složenih (ljubav, empatija). Ni osećanja nismo uvek u stanju da prepoznamo ili razlikujemo. Misli sapliću osećanja i obrnuto - osećanja često sapletu misli. Zato nam se katkad učini da smo osetili nešto, na šta nas nije navela misao, već intuicija. Zato činimo ishitrene stvari - jer smo se rukovodili emocijama, a ne razumom.
Kod normalnog ljudskog bića misli i osećanja su u direktnoj sprezi: misao je uzrok, osećanje posledica. Ponekad i obrnuto.
Naravno, biti inteligentan ne znači neminovno biti i osećajan.
Za razmišljanje (a to je vrlo komplikovan proces) zadužen je jedan deo mozga, za osećanja drugi - mala žlezda amigdala.
Uspostavljanje ravnoteže između misli i osećanja moglo bi se nazvati svešću.
Ali, svest nije isto što i samosvest.
Do samosvesti je mnogo teže doći.
 
Различити људи различито размишљају, различито осећају, различито саосећају...
У туђе мисли је немогуће завирити. Барем мени то није могуће.
Слажем се да бити интелигентан не значи бити и осећајан. Бити интелигентан не значи ништа. Интелигенција може остати сасвим сирова и може одвести у било ком правцу, уколико себе нисмо свесни.
Где је свест Борац? Шта је свест? Како се успоставља та равнотежа?
Како си сигурна да се мисли и осећања саплићу?
Мој лични доживљај је сасвим другачији...
Како те то неко увреди, повреди, разочара...
Дирне директно осећања или мисли?
 
He, he... Mnogo tražiš od mene, drugarice.
Ali, pokušaću.
Svest čine svi naši psihički doživljaji i to zbirno (oseti, misli, asocijacije, emocije, predstave) a koje smo u stanju da izrazimo na neki način (rečima, pisanjem, slikanjem itd.)
Što se tiče inteligencije, postoji nešto, što se zove "emocionalna inteligencija" i ima veze sa funkcionisanjem one žlezde koju sam spomenula u prethodnom postu.
Aaaa, pa sigurna sam da se misli i osećanja sapliću. Znam iz ličnog iskustva, a ovo nije mesto - ni dovoljno veliko, ni dovoljno intimno - da bih pričala o svojim iskustvima.
Kada me neko uvredi, povredi, razočara - uglavnom takne u moja osećanja. Tek kada se ti emotivni utisci o uvredi, povredi ili razočaranju slegnu, ostaje prostor za misli, koje su neka vrsta katalizatora; svi ti utisci prođu kroz misaono rešeto, i tačno znam šta je, i da li je bila uvreda, tj. razočaranje.
Ne dajem prednost ni mislima, ni osećanjima. I jedno i drugo kod mene radi u punoj brzini.
Osetljiva sam, tj. emotivna. Ali sam i Borac. Mogu da budem čvrsta i jaka kao kamen, ali tako hladna nikada nisam.
 
Морам прво да прочитам... да се позабавим речником јер разумем сваку другу реч.. а онда можда почнем да мислим и да осећам...
 
(Primetio sam blogove ali se nisam posebno osvrtao na njih).
Misao je u nama tek kada smo postali svesni nje bez obzira na njeno poreklo. Svesnost je voljno razumsko obrađivanje misaonih tvorevina. Dakle, misao je vezana za razum.
Emocije, osećanja su, možda, pohranjene misli (fizički zapisane negde u mozgu) ali nisu trenutno razmatrane od strane svesti. Emocije deluju iz pozadine, suma su mnoštva sličnih misli i zato ne možemo biti svesni koja je određena misao u pitanju kad smo konkretno emotivni. Emocijama se može razumski upravljati a postiže se voljom i (misaonim) treningom.
Podsvest je nešto drugo, različito od emocija. Podsvest je područje u mozgu gde su pohranjene specifične misli koje su od velikog značaja za svakog čoveka, ali se do njih ne može dopreti samo dobrovoljno, nego tek uz primenu posebnih tehnika. Ubeđen sam da to nisu naslage stečene evolucijom, nego im je poreklo drugačije.
 
(Primetio sam blogove ali se nisam posebno osvrtao na njih).

Грешка... Ето, новог материјала за истраживање...:D

Хвала ти за текст. Мислим да сам разумела шта си хтео да кажеш.
Да. Одреагујемо некада на нешто. Наш мозак региструје више информација него што смо у том тренутку свесни. У следећој сличној ситуацији реагујемо ''емотивно'' и питамо се шта нам би... То је тај рој мисли из позадине...
Ја сам овде погрешно схваћена да хоћу да се зомбирам... да хоћу да контролишем мисли с намером да не осећам...
Ако сам мисли поистоветила са осећањима, онда не осећати значи и не мислити... мислим да је то немогуће... или је могуће, али то ми није био циљ...
Мој циљ је срећа. Контролом, ''тренингом'' сопствених мисли, одбацити негативно и усвојити позитивно...
Само ми ово са подсвешћу није јасно... Где је та подсвест и шта је то подсвест?
 
Podsvest funkcioniše slično centru za autonomni nervni sistem gde se nalaze sve instrukcije za kompletno fiziološko (pa i psihološko) funkcionisanje čitavog orgazma kao celine. Dakle, podsvest je u domenu automatike ali se i po njoj može voljno šetati, kad se savladaju neke tehnike.
 
8-) Carstvo blogova...
Procistiti misli, i emocije ce biti cistije.
Procistiti misli, i telo ce biti zdravije.
Procistiti perspektivu, i percepcija ce biti blaza, i prijatnija.

A misli procistiti, to se cini mi se slobodnom voljom sprovodi!
 
:D:D:D

Драго ми је да те видим.

Дуго те није било на Крстарици.

Не чини ти се. Мисли се чисте само слободном вољом... и никако другачије...
 
Хммм... :)

Осећања су осећања, мисли су мисли... оба су прозвод нашег ума... само што једно иде из свесног, а друго из несвесног дела :D
 
Снага Воље.
Мисли долазе из свесног а осећања из несвесног дела ума?
Претпостављам да си то хтео да кажеш...
Да ли је могуће да нека мисао доће из несвесног дела ума?
Или да осећање настане као производ мисли?
Можеш ли мало више да напишеш о томе?


Фридрих, извини, али нисам разумела шта си хтео да кажеш...
 
Не да нека мисао дође из несвесног дела ума, него већина мисли управо и долази из те сфере, а да већина људи уопште тога није ни свесна, управо зато што све то ради на "базичном" нивоу... те мисли су најчешће брзе и пролазне, мада не увек, у сваком случају готово увек неприметне, јер долазе из "дубине" онога што заиста јесмо... :)

Укратко - подсвест добрим делом влада нашом личношћу - било емоционалном - људи су врло често бесни, срећни, уплашени, а да не знају нити се икада запитају зашто - било мисаоном - колико си пута "ухватила" себе како "несвесно" певушиш неку песмицу ;)

Осећање не може да настане као производ мисли, осећање настаје као производ ума, а мисли једноставно прате осећања, дакле, не могу ја да се заљубим у некога тако што ћу нон стоп мислити о њој, али ако се заљубим, онда ће итекако моје мисли бити окренуте тој особи ;)
 
Дакле подсвест је некако релативна... не знам како другачије да се изразим... можемо њоме овладати, постати свесни... и онда више није подсвест...
Тако се барем мени чини.
Ја сам скоро сигурна да осећања прате мисли.
Управо те мисли које долазе из дубине, и којих углавном нисмо свесни.
Размишљај о томе мало. Близу си.;-)
 
Ако си ти скоро сигурна, онда ту нема сумње. А ја сам мало подалеко од твојих мисли, твог ума тачније, тако да ми је то твоје навођење на твоју истину бескорисно али лепо од тебе што покушаваш да ме просветлиш ;)
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top