Obzirom da je zakonodavstvo u ovoj diki od zemlje sporo i nedostižno, odlučio sam da sa drugima podelim informaciju o slučaju dvoje prevaranata, koji su moje bliske prijatelje ojadili. Očigledno je da su dobro proučili (ne)efikasnost našeg pravnog sistema i u skladu sa time operišu. Pišem ovo u ime mojih prijatelja, kako bi upozorio druge potencijalne stanodavce kao i rental agencije na taj par prevaranata, koji očigledno sistematski i planski operišu u Beogradu. I kako bi ukazao na poznatu neefikasnost i nezainteresovanost našeg pravosuđa, koje takvim prevarantima upravo i omogućava rad.
Dakle konkretan slučaj: Američki građanin hispano porekla CH.M. i njegova devojka V.K., naša građanka, (imena na PM, ukoliko nekog zanima), on navodno radi u real estate developmentu, ona navodno pokušava da pokrene neki časopis u oblasti medicine, ciljano biraju stanove na boljim lokacijama, plate doduše kiriju, ali za ceo period svog boravka ne plate ni jedan drugi račun sem telefona, i kada se približi rok da će nešto od neplaćenih usluga biti utuženo ili isključeno, te se njihova prevara više ne može skrivati, naprasno se iseljavaju iz stana i samo sms-om obaveste stanodavca da su se iz bezparice iselili. „Veselje“ nastane kada stanodavac počne da proverava račune.
Konkretno, taj simpatičan mladi par se uspešno uvuče pod kožu potencijalnim stanodavcima (očigledno je da imaju uvežbanu i oprobanu taktiku i uloge) a i još će po koji naš čovek više da veruje strancu nego domaćem kirajdžiji (velika greška). Zaključe ugovor, pri čemu panično obraćaju pažnju da ona kao naša građanka ne bude nosilac ugovora, već on kao stranac. Počnu da stanuju u predmetnom stanu i u početku sve ide O.K. Jedino upadljivo je da lažu oko toga što usele psa (belu pudlicu), a bez da obaveste stanodavca već ovaj to čuje od komšiluka. No pošto su veoma simpatični i to im se nekako oprosti.
I naplata kirije u početku ide nekako. Ali svaki put, kada treba da se susretnu sa stanodavcem, nekako uvek imaju neki razlog da izbegnu susrete u stanu već se to odvija uvek negde u gradu. I, naravno, uvek baš nemaju potvrde o plaćenim računima kod sebe već su im iste, eto, ostale u stanu. Da bi izbegli preveliku sumnjičavost stanodavca, iznose priču da plaćaju sa računa a ne u kešu, te, naravno, nemaju pečatom overene potvrde o uplati iz banke ili pošte, već ponekad donesu papirić sa zvrčkicama i kukicama (opis stanodavca potvrde sa igličnog štampača). Tokom vremena sve češće kasne sa kirijom, ali je još uvek plaćaju. Priča sa računima uvek ista. Pošto stanodavca niko još do sada nije ojadio za račune, ipak im veruje.
Nakon 13 meseci stanovanja, i to baš dok je stanodavac na odmoru van grada, šalju mu sms da im je pukao investicioni fond za koji je Amerikanac navodno radio, i da su se iselili kod prijatelja jer nemaju više sredstava da plaćaju stan. Pojavljuju se zadnji put i predaju stanodavcu ključeve, ali su opet zaboravili potvrde o plaćanju računa. Doneće za tri dana. Naravno, da nisu doneli i od tada se ne javljaju više na pozive na mobilni već eventualno odgovaraju sms-om (a i to retko).
Stanodavac prvo konstatuje da su za zadnja dva meseca ostavili više nego solidan telefonski račun neplaćen i pokušava da ih kontaktira. Oni odgovaraju (sve sms-om jer telefon ne podižu) da su finansijski pukli i da će za koji dan da plate, a i uostalom ostao mu je kao depozit pa neka plati iz toga. Nakon toga više ni sms-om ne odgovaraju.
Stanodavac kreće u proveru računa i ima šta da vidi: za trinaest meseci nije plaćen ni jedan jedini račun infostana i kablovske televizije i oba slučaja su već utužena. Struja je dva puta ukupno plaćena. Iako mesečna struja zbog centralnog grejanja nije previsoka, na kraju se skupila zavidna cifra i pravo je čudo da EDB već nije isekla struju (prevaranti su se u idealnom trenutku iselili). Ukupan iznos dugova za više nego dvostruko nadmašuje depozit, koji su ostavili, ne računajući obavezu krečenja koju su imali ugovorno kao i obavezu da 30 dana unapred obaveste stanodavca o iseljenju i da plate taj zadnji mesec. Tek tu stanodavac shvata koliko su ga, u stvari, izvozali i da nema ništa od priče da su baš taj mesec jadni finansijski pukli, već da su od samog početka sprovodili namernu prevaru.
Naravno da se više ne javljaju na telefon. Stanodavac igrom slučaja nekako uspe da iščačka broj telefona njenog oca te ga obaveštava o slučaju. Tek nakon toga se javljaju, opet samo sms-om, i počinju da prete advokatskom kancelarijom koja radi za američku ambasadu, tužbom da stanodavac njega kao stranca nije prijavio u policiji, i svačim drugim. Na primedbu da postoje jasni dokazi za namerno i planski izvedenu prevaru, i da kao luzeri teško mogu bilo kog advokata da angažuju a kamoli da će ih advokat ambasade zastupati, malo ublažavaju ton poruka i pristaju da plate razliku između depozita i iznosa računa, ali samo malo im treba da skupe pare. I, naravno da odbijaju da plate ugovorne obaveze krečenja i jednomesečne kirije zbog nenajavljenog iseljenja.
Od tada je prošlo više od mesec dana, dobili su tri odlaganja i – ništa od plaćanja. Ponovni poziv kod oca je doneo na videlo da on ne zna gde trenutno borave jer se stalno sele. Tu se i vidi da oni tu prevaru očegledno sistematski sprovode i to ne po prvi put. verovatno sada upravo rade novom stanodavcu isto , što su uradili ovim mojim prijateljima.
Tužba za prevaru će silom prilika stići na adresu njenog oca, jer se naš simpatični par prevaranata skriva, ali znajući efikasnost našeg sudstva, stanodavac teško da će videti svoje pare do sudnjeg dana. Još obzirom da je nosilac ugovorne obaveze stranac, piši propalo. Jedino ostaje da se otac prijemom tužbe na ime svoje ćerke i njenog dečka pošteno izblamira, a konkretno teško da će se nešto u dogledno vreme desiti. A u međuvremenu je stanodavac morao da plati sve račune, koje mu je taj par prevaranata ostao dužan.
Stanodavac možda jeste bio pomalo (u stvari malo više) naivan, ali tek neefikasnost našeg pravosuđa ovakvim prevarama otvara slobodan put.
Dakle konkretan slučaj: Američki građanin hispano porekla CH.M. i njegova devojka V.K., naša građanka, (imena na PM, ukoliko nekog zanima), on navodno radi u real estate developmentu, ona navodno pokušava da pokrene neki časopis u oblasti medicine, ciljano biraju stanove na boljim lokacijama, plate doduše kiriju, ali za ceo period svog boravka ne plate ni jedan drugi račun sem telefona, i kada se približi rok da će nešto od neplaćenih usluga biti utuženo ili isključeno, te se njihova prevara više ne može skrivati, naprasno se iseljavaju iz stana i samo sms-om obaveste stanodavca da su se iz bezparice iselili. „Veselje“ nastane kada stanodavac počne da proverava račune.
Konkretno, taj simpatičan mladi par se uspešno uvuče pod kožu potencijalnim stanodavcima (očigledno je da imaju uvežbanu i oprobanu taktiku i uloge) a i još će po koji naš čovek više da veruje strancu nego domaćem kirajdžiji (velika greška). Zaključe ugovor, pri čemu panično obraćaju pažnju da ona kao naša građanka ne bude nosilac ugovora, već on kao stranac. Počnu da stanuju u predmetnom stanu i u početku sve ide O.K. Jedino upadljivo je da lažu oko toga što usele psa (belu pudlicu), a bez da obaveste stanodavca već ovaj to čuje od komšiluka. No pošto su veoma simpatični i to im se nekako oprosti.
I naplata kirije u početku ide nekako. Ali svaki put, kada treba da se susretnu sa stanodavcem, nekako uvek imaju neki razlog da izbegnu susrete u stanu već se to odvija uvek negde u gradu. I, naravno, uvek baš nemaju potvrde o plaćenim računima kod sebe već su im iste, eto, ostale u stanu. Da bi izbegli preveliku sumnjičavost stanodavca, iznose priču da plaćaju sa računa a ne u kešu, te, naravno, nemaju pečatom overene potvrde o uplati iz banke ili pošte, već ponekad donesu papirić sa zvrčkicama i kukicama (opis stanodavca potvrde sa igličnog štampača). Tokom vremena sve češće kasne sa kirijom, ali je još uvek plaćaju. Priča sa računima uvek ista. Pošto stanodavca niko još do sada nije ojadio za račune, ipak im veruje.
Nakon 13 meseci stanovanja, i to baš dok je stanodavac na odmoru van grada, šalju mu sms da im je pukao investicioni fond za koji je Amerikanac navodno radio, i da su se iselili kod prijatelja jer nemaju više sredstava da plaćaju stan. Pojavljuju se zadnji put i predaju stanodavcu ključeve, ali su opet zaboravili potvrde o plaćanju računa. Doneće za tri dana. Naravno, da nisu doneli i od tada se ne javljaju više na pozive na mobilni već eventualno odgovaraju sms-om (a i to retko).
Stanodavac prvo konstatuje da su za zadnja dva meseca ostavili više nego solidan telefonski račun neplaćen i pokušava da ih kontaktira. Oni odgovaraju (sve sms-om jer telefon ne podižu) da su finansijski pukli i da će za koji dan da plate, a i uostalom ostao mu je kao depozit pa neka plati iz toga. Nakon toga više ni sms-om ne odgovaraju.
Stanodavac kreće u proveru računa i ima šta da vidi: za trinaest meseci nije plaćen ni jedan jedini račun infostana i kablovske televizije i oba slučaja su već utužena. Struja je dva puta ukupno plaćena. Iako mesečna struja zbog centralnog grejanja nije previsoka, na kraju se skupila zavidna cifra i pravo je čudo da EDB već nije isekla struju (prevaranti su se u idealnom trenutku iselili). Ukupan iznos dugova za više nego dvostruko nadmašuje depozit, koji su ostavili, ne računajući obavezu krečenja koju su imali ugovorno kao i obavezu da 30 dana unapred obaveste stanodavca o iseljenju i da plate taj zadnji mesec. Tek tu stanodavac shvata koliko su ga, u stvari, izvozali i da nema ništa od priče da su baš taj mesec jadni finansijski pukli, već da su od samog početka sprovodili namernu prevaru.
Naravno da se više ne javljaju na telefon. Stanodavac igrom slučaja nekako uspe da iščačka broj telefona njenog oca te ga obaveštava o slučaju. Tek nakon toga se javljaju, opet samo sms-om, i počinju da prete advokatskom kancelarijom koja radi za američku ambasadu, tužbom da stanodavac njega kao stranca nije prijavio u policiji, i svačim drugim. Na primedbu da postoje jasni dokazi za namerno i planski izvedenu prevaru, i da kao luzeri teško mogu bilo kog advokata da angažuju a kamoli da će ih advokat ambasade zastupati, malo ublažavaju ton poruka i pristaju da plate razliku između depozita i iznosa računa, ali samo malo im treba da skupe pare. I, naravno da odbijaju da plate ugovorne obaveze krečenja i jednomesečne kirije zbog nenajavljenog iseljenja.
Od tada je prošlo više od mesec dana, dobili su tri odlaganja i – ništa od plaćanja. Ponovni poziv kod oca je doneo na videlo da on ne zna gde trenutno borave jer se stalno sele. Tu se i vidi da oni tu prevaru očegledno sistematski sprovode i to ne po prvi put. verovatno sada upravo rade novom stanodavcu isto , što su uradili ovim mojim prijateljima.
Tužba za prevaru će silom prilika stići na adresu njenog oca, jer se naš simpatični par prevaranata skriva, ali znajući efikasnost našeg sudstva, stanodavac teško da će videti svoje pare do sudnjeg dana. Još obzirom da je nosilac ugovorne obaveze stranac, piši propalo. Jedino ostaje da se otac prijemom tužbe na ime svoje ćerke i njenog dečka pošteno izblamira, a konkretno teško da će se nešto u dogledno vreme desiti. A u međuvremenu je stanodavac morao da plati sve račune, koje mu je taj par prevaranata ostao dužan.
Stanodavac možda jeste bio pomalo (u stvari malo više) naivan, ali tek neefikasnost našeg pravosuđa ovakvim prevarama otvara slobodan put.