Na spratu gde radim ima nekoliko koleginica koje vole o svakom da znaju sve i što je interesantno sve i saznaju. Kako,nemam pojma, mada često vidim kako se nešto sašaptavaju,šuškaju,kriju se dok pričaju. Znaju one i ko se sa kim,kada i gde tajno sastajao i one stvari radio. Malo su zrelijih godina,oblače se po poslednjoj modi,mirišu ko parfimerija, lepo ih je gledati ali samo dok ne otvore usta jer odmah dobijem potrebu da napustim prostoriju u kojoj se one nalaze...
E, baš kod jedne od tih ulazim u kacelariju a ona se raskomotila za stolom a u ruci drži jedan od onih časopisa gde se sa naslovnih strana smeškaju lepi muškarci,obično sportisti koji demonstriraju snagu svojih mozgova smeštenih u bicepsima i onih koji su se vratili iz tamo nekih Amerika pa sad ističu kandidaturu na visoke državničke funkcije jer su se oni zaboga tamo nakupili pameti koja se meri u kilometrima zelenih novčanica...
I kaže mene koleginica, ti nisi nikakav frajer, dok gleda u one bicepse...što rekoh,šta mi fali? ....a ona onako kao iz topa, fali ti tetovaža, pogledaj ovog lepotana kakav tatoo ima.
Bogami, složih se, ima,samo ja nešto ne ljubim te sličice više volim kad sebi priuštim neki dobar akvarel kome ću da se divim obešenom na zidu a ne na ramenu nekog muškog tela. Što se i ti ne istetoviraš, navalila ona na mene, znaš da bi onda bio cool....ma ne mogu da izdržim bol,počeh ja da vrdam ne bi li je izbegao ali ne vredi, narsće bre ko kobac.
Ja ću da te svaki dan ljubim u tetovažu da ti ublažim bol,obećavam pred svima,navalila...jel hoćes,hoću,zakuni se,kunem se.........
I evo vratih se od jednog tatoo majstora, zakazao sam tetoviranje,vala izdrzaću sve jer hoću da mi koleginica ljubi u tatoo. Takva se ponuda ne odbija. Razmišljao sam šta da istetoviram i gde i odlučio da na guzi istetoviram miša koji ulazi u otvor (zna se koji)
Mogu da zamislim koleginicu i njen izraz kad pred svima budem zatražio da ispuni obećanje
