Te noci sam joj ocutao najlepse reci koje znam...
Jednom je rekla da bi sve dala da cuje to sto ocutim,i otkrio sam joj tajnu o starom drvetu koje raste na nicijoj zemlji izmedju dva salasa u fantazmaticnoj oazi koja se u Sahari zita prividja samo onda kada se to njoj prohte..tako da ni najprefriganijim geometrima nikad nije poslo za rukom da je osvoje svojim metrima.
I tako,obicno u nekoj vedroj noci,roj Neizgovorenih Reci nepovratno pobegne iz kosnice misli i u potrazi za tim mestom...sumanuto pokusava da otkrije precicu do najblizih zvezda,ali zna se,jos niko sem prevejane skitnice-Pogleda,nije uspeo da dospe Tamo.
I onda,pred zoru,kad posustalo krenu da se stropostavaju,Vetar probere najlepse,podmetne pod njih svoje paperjaste uvojke kao jastucice i nezno povuce finu cetku te velike krosnje,kroz svoje kose..
"I Neizgovorene Reci ostaju da trepere u liscu starog drveta zauvek-rekoh joj-kao miris tvoje kose na mom cesljicu od jantara."
"Zauvek?"-pitala je uplaseno.
"O,ne-ispravih se-izvini,zaboravio sam da "zauvek" ne postoji..."
Jednog dana,dakako,strovalice se i to stablo.Oprljice ga Oluja senluceci se sa gromovima nad ravnicom,sliozice se kula od karata pod teretom Neizgovorenih Reci...ili ce polegnuti tiho i neprimetno,kao kazaljke na tri i petaest...ko ce ga znati?
Ali,naici ce cerga tog leta,i to ne Meckari ili Dzambasi,ni Gatari ni Korpari,nego Veseli Sviraci Tuznih Ociju,praceni crnim kosovima iz visokih prekookeanskih stepa...i jos izdaleka,uspravivsi se u sedlu,primetice u gustoj travi racvastu granu boje majskog sumraka,od koje bi se mogla izdeljati odlicna viola..
I vise nego dovoljno godina kasnije,mozda proseda,mozda necija,mozda bez ikoga,ti ces ugledati belog leptira na jorgovanu...i sirom ces otvoriti prozore mameci ga da ti sobu oprasi polenom i prolecem.
A ulicom ce prolaziti mali Cigan sa violom.Videces samo drozdovo mu pero na sesiru,kako promice za simsirom...i zacuces Staru Dobru Nepoznatu Pesmu,koju prvi put slusas,a godinama je znas...
I zaplakaces istog casa...
I najzad ces shvatiti kako sam te voleo...
/odlomak/
DJORDJE BALASEVIC "Jedan od onih zivota"
Ps.Ovaj Djoletove reci me uvek podsete na to da nam je boravak na Zemlji kratak...i kako u tom vremenu koje brzo izmice,cesto ne primetimo Nekog ko bi mogao da nam zivot oboji lepotom i da mu pruzi puni smisao.
Jednom je rekla da bi sve dala da cuje to sto ocutim,i otkrio sam joj tajnu o starom drvetu koje raste na nicijoj zemlji izmedju dva salasa u fantazmaticnoj oazi koja se u Sahari zita prividja samo onda kada se to njoj prohte..tako da ni najprefriganijim geometrima nikad nije poslo za rukom da je osvoje svojim metrima.
I tako,obicno u nekoj vedroj noci,roj Neizgovorenih Reci nepovratno pobegne iz kosnice misli i u potrazi za tim mestom...sumanuto pokusava da otkrije precicu do najblizih zvezda,ali zna se,jos niko sem prevejane skitnice-Pogleda,nije uspeo da dospe Tamo.
I onda,pred zoru,kad posustalo krenu da se stropostavaju,Vetar probere najlepse,podmetne pod njih svoje paperjaste uvojke kao jastucice i nezno povuce finu cetku te velike krosnje,kroz svoje kose..
"I Neizgovorene Reci ostaju da trepere u liscu starog drveta zauvek-rekoh joj-kao miris tvoje kose na mom cesljicu od jantara."
"Zauvek?"-pitala je uplaseno.
"O,ne-ispravih se-izvini,zaboravio sam da "zauvek" ne postoji..."
Jednog dana,dakako,strovalice se i to stablo.Oprljice ga Oluja senluceci se sa gromovima nad ravnicom,sliozice se kula od karata pod teretom Neizgovorenih Reci...ili ce polegnuti tiho i neprimetno,kao kazaljke na tri i petaest...ko ce ga znati?
Ali,naici ce cerga tog leta,i to ne Meckari ili Dzambasi,ni Gatari ni Korpari,nego Veseli Sviraci Tuznih Ociju,praceni crnim kosovima iz visokih prekookeanskih stepa...i jos izdaleka,uspravivsi se u sedlu,primetice u gustoj travi racvastu granu boje majskog sumraka,od koje bi se mogla izdeljati odlicna viola..
I vise nego dovoljno godina kasnije,mozda proseda,mozda necija,mozda bez ikoga,ti ces ugledati belog leptira na jorgovanu...i sirom ces otvoriti prozore mameci ga da ti sobu oprasi polenom i prolecem.
A ulicom ce prolaziti mali Cigan sa violom.Videces samo drozdovo mu pero na sesiru,kako promice za simsirom...i zacuces Staru Dobru Nepoznatu Pesmu,koju prvi put slusas,a godinama je znas...
I zaplakaces istog casa...
I najzad ces shvatiti kako sam te voleo...
/odlomak/
DJORDJE BALASEVIC "Jedan od onih zivota"
Ps.Ovaj Djoletove reci me uvek podsete na to da nam je boravak na Zemlji kratak...i kako u tom vremenu koje brzo izmice,cesto ne primetimo Nekog ko bi mogao da nam zivot oboji lepotom i da mu pruzi puni smisao.
