BOEMI

*BILJA* · 05.03.2008. u 20:25

Tesko se ovde snalazim, ali, molim te postiraj onu predivnu pesmu, najlepsu dosad, najlepsu sto si ikad napisao, bar se meni tako cini.
Mislim na "Nemir"

*BILJA* · 05.03.2008. u 20:29

A ja cu tebi postirati sledece:

O putu stvaraoca

"Hoćeš li, brate, poći u samoću? Hoćeš li potražiti put k sebi samome? Zastani još malo, i počuj me. Ko traži taj se lako i sam izgubi. Svako je usamljivanje zločin. Tako kaže stado. A ti si dugo pripadao stadu. Glas stada još odjekuje u tebi. Čak i kad budeš govorio: ja nemam više istu savest koju i vi biće u tome tužbe i bola. A vidiš, još i taj bol rodila je ona ista savest: i poslednji odblesak te savesti plamti još na tvojoj turobnosti. Ti bi hteo da pođeš putem svoje turobnosti kao putem k tebi samome? Pokaži mi da li imaš prava na nj, i pokaži mi snagu koja ti stoji na raspoloženju. Jesi li ti jedna nova snaga, i jedno novo pravo? Jesi li ti jedan prvi pokret? Jedan početak koji se kotrlja iz sebe sama? Da li umeš zvezde prisiliti da se oko tebe okreću? Ah, koliko ima pohlepnih za vasionom! Koliko ima grčevitog usiljavanja sujetnih! Dokaži mi da ti nisi pohlepan, niti sujetan! Ah, ima toliko velikih misli koje čine isto što i mehovi: nadahnjuju, i stvaraju veću prazninu. Kažeš da si slobodan? Hoću da znam šta je tvoja misao vodilja a ne da si se izvukao ispod jarma. Da li si ti jedan od onih koji je smeo da se izvuče ispod jarma? Ima ih mnogih koji su odbacujući od sebe uslužnost odbacili i svoju zadnju vrednost. Slobodan, od čega slobodan? Šta je do toga stalo Zaratustri! Nego, treba da mogu da čitam iz tvoga vedrog oka: slobodan, za što? Možeš li ti sam sebi dati svoje zlo i svoje dobro, i obesiti svoju volju iznad sebe kao zakon? Možeš li biti sebi sam i sudijom i osvetnikom svoga zakona? Strašno je ostati nasamo sa sudijom i sa osvetnikom svoga rođenog zakona. To je kao kad padne zvezda u prazan prostor, i u ledeni dah usamljenosti. Danas još patiš od mnogih, ti jedan: danas još imaš celu svoju hrabrost i sve svoje nade. Ali doći će doba da će te samoća zamoriti, da će se gordost tvoja saviti, da će hrabrost tvoja zaškrinuti zubima. I ti ćeš tada vikati iz sveg glasa:Ja sam sâm! Doći će doba, da nećeš više videti ono što je na tebi visoko a videćeš sasvim izbliza ono što je nisko; a kao avet strašiće te ono što je uzvišeno u tebi. I ti ćeš tada vikati iz sveg glasa: Sve je lažno! « Ima osećanja koja hoće da zadave usamljenika; ako ne mogu, tada, dabogme, moraju sama da umru! Ali, da li ćeš ti to biti u stanju, da budeš ubica? Da li ti je već poznata, brate, reč »preziranje. I znaš li, kolike su muke pravedljivosti: da budeš pravedan prema onima koji te preziru? Ti primoravaš mnoge da zbog tebe počnu drukče učiti nego dotle; to će ti oni skupo naračunati. Ti si im se približio a ipak si prošao mimo: to ti neće nikad oprostiti. Ti se dižeš iznad njih: ali što se više penješ tim manji izgledaš oku zavisti. A najvećma mrze onoga koji leti. Vi ne možete biti pravedni prema meni! – treba da kažeš – ja uzimam vašu nepravednost kao ono što meni pripada. Nepravdom i prljavštinom bacaju se oni na usamljenika: ali, brate moj, ako hoćeš da si zvezda moraš im svetliti uprkos svemu! Nego, čuvaj se dabrih i pravednih! Ti vole da razapnu na krst one koji sami svoju vrlinu pronalaze, – ti mrze usamljenika. A čuvaj se i prepodobne prostote! Njoj ništa nije sveto što nije prosto i glupo: ona se rado igra i s vatrom – spališta! Pa čuvaj se i od napadaja svoje ljubavi! Odviše brzo pruža usamljenik ruku da se rukuje s onim koga susretne. Mnogim ljudima ne smeš pružiti ruku, nego samo šapu: a ištem da na tvojoj šapi imaju i kandže. Nego, najveći neprijatelj koji ti može izaći nasusret, to ćeš uvek biti ti sam; ti sam uhodiš sebe i po pećinama i po šumama. Usamljeniče, ti ideš putem k sebi samome! A put te vodi pokraj tebe samoga, i pokraj tvojih sedam đavola! Jeretik bićeš sebi samome, i veštac i predskazivač, i budala i sumnjalo, nadrisvetac i hulja. Treba da želiš da izgoriš u svom rođenom plamenu: kako bi da ponovo postaneš, dok se nisi prvo pretvorio u pepeo! Usamljeniče, ti ideš putem stvaraoca: ti hoćeš da stvoriš sebi jednoga boga iz tvojih sedam đavola! Usamljeniče, ti ideš putem onoga koji voli: ti voliš sebe samoga, i stoga prezireš sebe kao što preziru samo oni koji umeju da vole. Onaj koji voli hoće da stvara, jer prezire! Šta zna onaj o ljubavi, koji nije morao da prezre baš ono što voli? Sa svojom ljubavlju pođi u svoju samoću, i sa svojom željom za stvaranjem, brate moj, i tek docnije odhramaće pravdoljublje za tobom. S mojim suzama podi u svoju samoću, brate moj. Ja volim onog koji hoće da stvori više od sebe pa u tom nade svoju propast"

Tako je govorio Zaratustra...
.

opanak · 05.03.2008. u 20:38

Postiracu ima vremena........... i jeste dobra
ali nije moja, vec od jednog koga stvarno ne poznajem, jer mi je izdavac koji mu prvi put objavljuje njegovu prvu zbirku dao da je slozim, sredim, uredim i napravim nekakav redosled i sl....mene su odusevile...mada me dobrim delom podseca na M.Antica i jos neke po stilu i nacinu izrazavanja.........pesama ima pedesetak....kao poeme.......................a sutra cu od izdavaca saznati vise...........
Poz.

Almsivi · 06.03.2008. u 00:35

Imam i ja nameru da citam tvoje textove u blogu,
samo su mi predugacki, pa ce potrajati.

Unapred vidim da je nesto kvalitetno.

*BILJA* · 22.03.2008. u 12:53

I dalje se ovde tesko snalazim, mora biti da nije do mene:wink:

Naidju li kad i vama ovakvi dani kao ovaj danas meni? Kad cutite, smesheci se, strahujuci da bi moglo da vam se omakne da kazete bash sve shto mislite? I dodju li, nakon takvog dana, noci, kad ljuti na sebe, nemocni da zaspite, pitate zashto ste precutali? I koga ste shtedeli, braneci se osmehom? I ako dodju ovakve noci, dodje li i vama da sami sebi jezik otkinete, da ne pricha nikad vishe, kad je ovako shta precutao...:-(

*BILJA* · 22.03.2008. u 13:10

Ceznja

CEZNJA

Sanjam da ćeš doći:
Jer mirišu noći, a drveće lista,
I novo se cveće svakog jutra rodi;
Jer osmesi ljupki igraju po vodi,
I proletnjim nebom što od sreće blista;

Jer pupe topole, i kao da hoće
K nebu, pune tople, nabujale žudi;
Jer u duši bilja ljubav se već budi,
I mirisnim snegom osulo se voće;

Jer zbog tebe čežnje u vazduhu plove;
Svu prirodu Gospod za tvoj doček kiti.
Cveće, vode, magle, jablanovi viti,
Sve okolo mene čeka te i zove.

Dođi! Snovi moji u gustome roju
Tebi lete. Dođi, bez tebe se pati!
Dođi! Sve kraj mene osmeh će ti dati
I u svemu čežnju opazićeš moju.

Desanka Maksimovic

BOEMI

BILJA

Buduća legenda

BILJA

Buduća legenda

opanak

Domaćin

Almsivi

Aktivan član

BILJA

Buduća legenda

BILJA

Buduća legenda

BOEMI

*BILJA*

Buduća legenda

*BILJA*

Buduća legenda

opanak

Domaćin

Almsivi

Aktivan član

*BILJA*

Buduća legenda

*BILJA*

Buduća legenda

BILJA

BILJA

BILJA

BILJA