Izađem iz kapije,pređem ulicu pa kroz Najkića dvorište počnem da silazim trošnom zemljanom stazom. Staza je oronula pa često na guzici stignem do obale reke. E baš na tom mestu gde mi se *uzica odvojila od zemlje reka se račva i na sredini pravi malo peščano ostrvo.Valjda iz besa što jos uvek nije uspela da preko zime svojom snagom odnese i to malo peska ona počinje da se ljuti,penuša,praveći pri tom male talase. Na malim talasima sam odrastao.To je čarobno mesto na kome nisam osetio kako sam od dečaka postao mladić. Tu sam pecao, ispekao svoj prvi ukradeni pečenjak i lubenicu skinutu seljaku sa kola. Tu sam jeo svoj komad hleba namazan sa mašću i alevom paprikom,tu sam plakao kada mi se drug udavio a i prvi put zadrhtao kad sam se utopio u jedne crne oči.
Na ovom mestu zvezde padaju u reku a ona ih širom raskriljenih ruku prima u svoja uzdrhtala nedra. Čarobno mesto a mi smo ga tako jednostavno zvali. Mali talasi. Danas znam magija nastaje samo tamo gde ima “malih talasa”.
)
možda joj je krivo što njoj ne šalješ 
mnogo se ta osoba pravi fina za javnost,a obično su takve u pp prave nevaljalice 
