O DOBRU I ZLU (Isus,Juda i Leonardo)

"Znate li sta je ovo?To je jedna od najpoznatijih slika na svetu,"Tajna vecera",Leonarda Da Vincija,koja predstavlja Isusa i njegove ucenike na poslednjoj veceri..Postoji legenda o tome.."
-rece nepoznat covek mestanima jedne varosice,sa kojima je sedeo u kafani te veceri,pokazajuci sliku na zidu.

"Prilikom izrade ove slike,Leonardo se suocio sa teskim problemom:trebalo je da naslika Dobro,u liku Isusa i Zlo,u liku Jude.Resio je da prekine sa radom dok ne nadje savrsene modele.

Jednoga dana,na sluzbi,dok je slusao crkveni hor,jedan mladic mu se ucinio kao stvoren za lik Hrista.Pozvao ga je u svoj atelje i izradio mnostvo skica i studija njegovog lica.

Prosle su tri godine,"Tajna vecera" je skoro bila zavrsena,ali Leonardo da Vinci nije jos pronasao nikoga ko bi odgovarao Judinom liku.

Posto je danima tragao bezuspesno,slikar je napokon,slucajno nabasao na nekog prerano ostarelog mladica,koji je sav u ritama,pijan,lezao u jarku.
Jedva je umolio svoje pomocnike da ga,u besvesnom stanju,prenesu u crkvu.Posto nije vise bilo vremena za izradu studijskih skica,Da Vinci je odmah krenuo sa skiciranjem.Pomocnici su pridrzavali nesrecnika,dok je Leonardo preslikavao crte sebicnosti,greha,bezboznosti..koje su se jasno i upecatljivo odrazavale na licu pijanice.

Kad je skoro sve bilo gotovo,skitnica,koji se u medjuvremenu donekle rastreznio,otvori oci,spazi pred sobom sliku,i sa prizvukom cudjenja i tuge u glasu,rece:
"Pa ovu sam sliku vec video".
"Kada"?-upita Leonardo,takodje zacudjen.
"Pre tri godine.Secam se vrlo dobro,jer sam ubrzo posle toga izgubio sve sto sam imao.Zivot mi je u to vreme jos bio prepun snova.Pevao sam u crkvenom horu i jedan me je slikar pozvao da mu poziram za lik Hrista.."

U kafani se razlegla tisina,nakon poslednjih strancevih reci,nastao je muk.Tudjinac nacini dugu pauzu i uperi pogled prema parohu koji je ispijao svoje pivo:
"Znaci,Dobro i Zlo imaju isto lice..samo je pitanje vremena u kom ce se trenutku ispreciti na nasem zivotnom putu.."
Onda ustade,izvinivsi se,rekavsi da je umoran i ode na sprat krcme,u svoju sobu.

Plativsi sta su duzni,gosti su se sporo razilazili,zastajkujuci ispred zida na kome je visila jeftina reprodukcija cuvene slike.
Kao da su pokusavali da se prisete da li ih je,ikada u zivotu,presreo neki andjeo ili djavo...

Paolo Koeljo "Djavo i gospodjica Prim"
/odlomak/

Ps.Za mog Velaskeza..

 

[dess]

ova Lejlina pričica me podsjeti na priču iz jednog flma koji sam gledao kao klinac od nekih pet- šest godina..istina, nema ama baš nikakve veze s ovim tekstom, ali....bicu bezobrazan i iskoristiti njen blog da ga napishem

Bio jednom jedan mladić, i vrlo se zaljubio u jednu veoma bogatu djevojku, groficu, princezu ili tako nešto (šest godina, malo sam zaboravio)..elem, on je bio onako vrlo uporan i stalno ju je obasipao pažnjom, što je njoj imponovalo, ali nije ga uzimala previše za ozbiljno..jednom prilikom mu je rekla: "ok, ovako stoji stvar- ako cesh narednih 100 vecheri svaku noc provesti ispod mog prozora, čekajući mene a znajući da ti se neću javiti, onda cu biti tvoja; ali zapamti da morash svih 100 noći da me čekaš".

Ovaj joj je na to rekao da to nije nikakav problem, da je toliko voli da bi je čekao tako i 1000 noći..

I zaista, on ju je čekao i čekao..svako veče bio je ispod njenog prozora, pisao joj i pjevao joj pjesme..sve djevojke bile su ljubomorne na princezu/groficu, a naš junak bio je srećan jer ga je čekala njena ljubav..

I onda, odjednom 99. večeri, našem junaku dosadi da sjedi ispod prozora, i on ode kući da spava. Iznenadjena, princeza/grofica ga je upitala zbog čega je sad odustao, kad ju je maltene već imao..on joj je odgovorio da se nosi u znate već šta, i da je više ne voli..da mu se znate gdje već popelo njeno znate vec šta, i da mu ne pada na pamet da na nju troši više ijednu sekundu svoga vremena..

još jednom sorry zbog zloupotrebe prostora

pozzz Lejlice