Svako može da bude veliki čovek... zato što svako može da bude koristan. Ne morate da imate diplomu da biste bili od koristi. Da biste bili korisni nije neophodno da se pravilno izražavate. Jedino je potrebno da imate dobro srce i dušu punu ljubavi.
Martin Luter King
Jednoga dana, dok se vraćao iz škole, Mark je primetio da su dečaku ispred njega ispale iz ruku i rasule se knjige koje je nosio, zatim dva džempera, palica za bezbol, rukavice i mali magnetofon. Mark je čučnuo i pomogao dečaku da pokupi sve što mu je ispalo. Pošto su išli u istom smeru, pomogao mu je da ponese stvari. Dok su išli zajedno, Mark je saznao da se dečak zove Bil, da voli video igre, bezbol i istoriju, da ima mnogo problema sa ostalim predmetima i da je upravo raskinuo sa devojkom,
Kad su stigli do Bilove kuće, Bil je pozvao Marka da svrati na sok i da malo gledaju televiziju. Popodne im je proteklo u veoma prijatnom raspoloženju. Šalili su se i porazgovarali, a onda je Mark otišao kući. Nastavili su i dalje da se viđaju u školi, jednom ili dvaput su ručali zajedno, a zatim su obojica završili srednju školu. Upisali su se u istu višu školu, u kojoj su se redovno viđali. Na kraju je došla i očekivana druga, završna godina, pa je tri dana pred kraj Bil zamolio Marka da sednu i porazgovaraju.
Bil ga je podsetio na dan kada su se prvi put sreli. „Da li si se ikada upitao zašto sam toga dana nosio kući toliko mnogo stvari?“ – upitao je Bil. „Vidiš, ispraznio sam svoju kasetu u garderobi jer nisam hteo da ostavim nered za sobom. Sakrio sam majčine pilule za spavanje, i upravo sam išao kući da ih popijem i da se više ne probudim. Ali, pošto smo ti i ja proveli izvesno vreme zajedno u priči i smehu, shvatio sam da bi mi, kad bih se ubio, nedostajalo vreme koje provodimo zajedno, kao i sve ono što nas tek čeka. Prema tome, Mark, kada si pokupio moje knjige onoga dana, nisi mi samo pomogao da pokupim stvari, već si učinio mnogo, mnogo više. Spasao si mi život.“
Martin Luter King
Jednoga dana, dok se vraćao iz škole, Mark je primetio da su dečaku ispred njega ispale iz ruku i rasule se knjige koje je nosio, zatim dva džempera, palica za bezbol, rukavice i mali magnetofon. Mark je čučnuo i pomogao dečaku da pokupi sve što mu je ispalo. Pošto su išli u istom smeru, pomogao mu je da ponese stvari. Dok su išli zajedno, Mark je saznao da se dečak zove Bil, da voli video igre, bezbol i istoriju, da ima mnogo problema sa ostalim predmetima i da je upravo raskinuo sa devojkom,
Kad su stigli do Bilove kuće, Bil je pozvao Marka da svrati na sok i da malo gledaju televiziju. Popodne im je proteklo u veoma prijatnom raspoloženju. Šalili su se i porazgovarali, a onda je Mark otišao kući. Nastavili su i dalje da se viđaju u školi, jednom ili dvaput su ručali zajedno, a zatim su obojica završili srednju školu. Upisali su se u istu višu školu, u kojoj su se redovno viđali. Na kraju je došla i očekivana druga, završna godina, pa je tri dana pred kraj Bil zamolio Marka da sednu i porazgovaraju.
Bil ga je podsetio na dan kada su se prvi put sreli. „Da li si se ikada upitao zašto sam toga dana nosio kući toliko mnogo stvari?“ – upitao je Bil. „Vidiš, ispraznio sam svoju kasetu u garderobi jer nisam hteo da ostavim nered za sobom. Sakrio sam majčine pilule za spavanje, i upravo sam išao kući da ih popijem i da se više ne probudim. Ali, pošto smo ti i ja proveli izvesno vreme zajedno u priči i smehu, shvatio sam da bi mi, kad bih se ubio, nedostajalo vreme koje provodimo zajedno, kao i sve ono što nas tek čeka. Prema tome, Mark, kada si pokupio moje knjige onoga dana, nisi mi samo pomogao da pokupim stvari, već si učinio mnogo, mnogo više. Spasao si mi život.“
