Let iznad autoelektričarskog gnezda
Kada sam prethodni put boravio u bolnici, to je bila NPB “Dr. Laza Lazarević”, popularni “Laza”. Dopremljen sam vezan jer pravio neke pidarije na Neurološkoj klinici. Koje o tome ne znam mnogo jer sam počeo da se sećam tek kada sam počeo boravak u “Lazi”. I to zahvaljujući nekom lekaru koji je nosio istu termo košulju kakvu sam i ja imao. Kažu da je taj lekar bio alkos, iskreno ne znam ni da li je danas živ. Ali tek taj lekar me je izlečio , ovi prethodni su tek na meni testirali dejstvo lekova. A čovek prosto otpustio višak moždane tečnosti preko kičme i to je to. Kakvi fenobarbitoni i bensendini kakve ***** materine. Još mi onda NAJSTROŽE ZABRANJEN ALKOHOL a ja evo upravo ubijam litar rakije. A kako to da unazad 26 godina nemam problem sa alkoholom koji mi onomad zabranjen i kap, a evo danas sa Kumom Četnikom za vikend ubijem po 5 litara?! Pa u dobroj “biljci” je spas. Pomenuti Kum Četnik je imao kancer pluća, zvanična medicina ga otpisala, dali mu trodone. I da nije uzimao Kanabisovo ulje, odavno bi mirisao cveće od korena. Isto kao što bi i ja dobio epilepsiju da od izlaska iz “Laze” nisam popušio dve livade marihuane.
Dobro, to je bilo onomad a sada je bilo da sam pao na sistematskom pregledu u firmi u kojoj sam zaposlen. Pa me posle svih pranja ruku od strane svih lekara kod kojih sam bio (u vidu pisanja potpuno neobaveznih dijagnoza, na primer specijalista za pluća je kao terapiju naveo “Savet”) poslaše na Institut medicine rada. A tamo mi zakazaše boravak u bolnici. Ako znam da se ovdašnji ministar zdravlja operisao u inostranstvu, ako sam juče bio u prilici da vidim na šta liči ta ( a i ostale bolnice) ustanova. Sa velikim strahom idem u bolnicu, ali zbog mogućih dijagnoza koje tamo mogu biti vaspostavljene. Nego jer sam viđao kakav je doručak u bolnicama, recimo šta za doručak dobija porodilja koja svojim telom treba da hrani još jednu dušu. Pa šta tek onda mogu da očekuju obični smrtnici? Kako stvari stoje ja ću i ovaj boravak u bolnici najverovatnije završiti u “Lazi”. Ista meta isto odstojanje.
I kada juče bejah na pregledu u Institutu za medicinu rada i kada im kazah za abnormalne vrednosti pritiska, kada im pružih na uvid sve izveštaje specijalista i u vezi kičme, i u vezi pluća i u vezi svega. Oni mi kazaše da je to visokog rizika, i da moram da se javim na bolničko lečenje. Bolnica je izolacija, a izolaciju dobro podnosim. Bio sam 9 meseci u svojevrsnoj samici. Bila frka prvih nedelju dve posle sam se prilagodio novonastaloj situaciji. Neki veći problem nije ni okruženje, i u “Lazi” sam bio oko metar dana. Dobro tamo je bilo nemoguće da bude većih problema, svi smo bili uredno drogirani po tri puta na dan, tako da nemaš volje ni da živiš a ne da praviš neka sranja. Mada bilo je izuzetaka, jedan “slobodni umetnik” je pravio figurice od izmeta. Da je pravio svoju izložbu kakav naziv bi joj dao?
A ja idem u bolnicu radi procene sposobnosti za zanimanje koje obavljam, “Autoelektričar druge grupe” a po zanimanju sam Vazduhoplovni tehničar-mehaničar za I.R.E. Nije Vam jasno? Nije ni meni a verovatno nije bilo jasno ni ondašnjem Generalnom direktoru u firmi gde radim. Ali je mudro izveo zaključak “Sine, mi još nismo počeli avionima da sakupljamo đubre, ali i to je u perspektivi. Mada struja na avionu i struja na kamionu, nema tu mnogo razlike. Struja je struja!”. I tako se spustih sa aviona na kamione.
A gde ću završiti profesionalnu karijeru? Mislim da je to pitanje za 1 000 000 $. No biće sve jasnije kada izađem iz bolnice.
Kada sam juče u firmu nosio neka dokumenta u vezi bolovanja i predao ih tamo gde se to predaje, osoba kojoj sam to predao bila je fokusirana na radosni događaj za koji je sznala putem telefonskog razgovora. A meni samo napomenula da fali jedan datum na “Doznakama”. Analogno tome, ja sam folusiran na to da meni fali oko pola flaše rakije da bi bila puna. Iz čega proizilazi da ću i danas morati da napuštam svoj brlog.
Kada sam prethodni put boravio u bolnici, to je bila NPB “Dr. Laza Lazarević”, popularni “Laza”. Dopremljen sam vezan jer pravio neke pidarije na Neurološkoj klinici. Koje o tome ne znam mnogo jer sam počeo da se sećam tek kada sam počeo boravak u “Lazi”. I to zahvaljujući nekom lekaru koji je nosio istu termo košulju kakvu sam i ja imao. Kažu da je taj lekar bio alkos, iskreno ne znam ni da li je danas živ. Ali tek taj lekar me je izlečio , ovi prethodni su tek na meni testirali dejstvo lekova. A čovek prosto otpustio višak moždane tečnosti preko kičme i to je to. Kakvi fenobarbitoni i bensendini kakve ***** materine. Još mi onda NAJSTROŽE ZABRANJEN ALKOHOL a ja evo upravo ubijam litar rakije. A kako to da unazad 26 godina nemam problem sa alkoholom koji mi onomad zabranjen i kap, a evo danas sa Kumom Četnikom za vikend ubijem po 5 litara?! Pa u dobroj “biljci” je spas. Pomenuti Kum Četnik je imao kancer pluća, zvanična medicina ga otpisala, dali mu trodone. I da nije uzimao Kanabisovo ulje, odavno bi mirisao cveće od korena. Isto kao što bi i ja dobio epilepsiju da od izlaska iz “Laze” nisam popušio dve livade marihuane.
Dobro, to je bilo onomad a sada je bilo da sam pao na sistematskom pregledu u firmi u kojoj sam zaposlen. Pa me posle svih pranja ruku od strane svih lekara kod kojih sam bio (u vidu pisanja potpuno neobaveznih dijagnoza, na primer specijalista za pluća je kao terapiju naveo “Savet”) poslaše na Institut medicine rada. A tamo mi zakazaše boravak u bolnici. Ako znam da se ovdašnji ministar zdravlja operisao u inostranstvu, ako sam juče bio u prilici da vidim na šta liči ta ( a i ostale bolnice) ustanova. Sa velikim strahom idem u bolnicu, ali zbog mogućih dijagnoza koje tamo mogu biti vaspostavljene. Nego jer sam viđao kakav je doručak u bolnicama, recimo šta za doručak dobija porodilja koja svojim telom treba da hrani još jednu dušu. Pa šta tek onda mogu da očekuju obični smrtnici? Kako stvari stoje ja ću i ovaj boravak u bolnici najverovatnije završiti u “Lazi”. Ista meta isto odstojanje.
I kada juče bejah na pregledu u Institutu za medicinu rada i kada im kazah za abnormalne vrednosti pritiska, kada im pružih na uvid sve izveštaje specijalista i u vezi kičme, i u vezi pluća i u vezi svega. Oni mi kazaše da je to visokog rizika, i da moram da se javim na bolničko lečenje. Bolnica je izolacija, a izolaciju dobro podnosim. Bio sam 9 meseci u svojevrsnoj samici. Bila frka prvih nedelju dve posle sam se prilagodio novonastaloj situaciji. Neki veći problem nije ni okruženje, i u “Lazi” sam bio oko metar dana. Dobro tamo je bilo nemoguće da bude većih problema, svi smo bili uredno drogirani po tri puta na dan, tako da nemaš volje ni da živiš a ne da praviš neka sranja. Mada bilo je izuzetaka, jedan “slobodni umetnik” je pravio figurice od izmeta. Da je pravio svoju izložbu kakav naziv bi joj dao?
A ja idem u bolnicu radi procene sposobnosti za zanimanje koje obavljam, “Autoelektričar druge grupe” a po zanimanju sam Vazduhoplovni tehničar-mehaničar za I.R.E. Nije Vam jasno? Nije ni meni a verovatno nije bilo jasno ni ondašnjem Generalnom direktoru u firmi gde radim. Ali je mudro izveo zaključak “Sine, mi još nismo počeli avionima da sakupljamo đubre, ali i to je u perspektivi. Mada struja na avionu i struja na kamionu, nema tu mnogo razlike. Struja je struja!”. I tako se spustih sa aviona na kamione.
A gde ću završiti profesionalnu karijeru? Mislim da je to pitanje za 1 000 000 $. No biće sve jasnije kada izađem iz bolnice.
Kada sam juče u firmu nosio neka dokumenta u vezi bolovanja i predao ih tamo gde se to predaje, osoba kojoj sam to predao bila je fokusirana na radosni događaj za koji je sznala putem telefonskog razgovora. A meni samo napomenula da fali jedan datum na “Doznakama”. Analogno tome, ja sam folusiran na to da meni fali oko pola flaše rakije da bi bila puna. Iz čega proizilazi da ću i danas morati da napuštam svoj brlog.