Još uvek plovi svojom rekom,
po kiši i buri, plimom i osekom,
ne staje sve dok vesala ima,
pred njegovim čamcem
ledena caruje zima.
Lede se vesla, lede se brci,
stari je mornar na teškoj muci,
kako da spase čamac i sebe,
telo mu slabo, a srce zebe.
Neki su ribari spazili čamac,
dignuta vesla, ka nebu pravac,
al’ nema nigde starog mornara,
pred njima se nepregledni vidik otvara…
Našli su kapu i lulu punu,
u čamcu udicu i dve tri pare,
pticu na nebu, ribu u vodi,
na dnu reke mornara…
u ruci mu kompas,
na očima naočare stare.
Spasao je čamac i oba vesla,
zato mu osmeh na licu blista,
njegova duša sada je mirna,
odlazi u raj obraza čista.
Šilton
