NIŠTAVILO

Vrijeme
kroz prste mi prolazi
nečujno klizi
poput pijeska pustinjskog
Oluje brišu tragove
onih ispred nema
samo puta dva što mame
vijugama svojim
Na prvom Zeusove kćeri
pružaju mi ruke
u kolo me zovu
kose im se saplele
smijeh i pjesma ječe
životu se raduju
duša tu ne gladuje
Na drugom crna kočija
vranci razigrani
i Kerber iskešenih zuba
gospodara svoga prati

Vrijeme
kroz prste mi prolazi
nečujno, sve tiše
kao pijesak pustinjski
što ga vjetar raznosi
i nema ga...nema ga više...


vzg39e.jpg
 
Kliknite za proširenje...
Kako su ti divni stihovi, mušketirko moja!!! Trebalo bi ih čitati svaki dan, sve dok ne postanemo psihološki otporni i imuni na malodušnosti koje su nas mučile. Pa da sa novom odgovornošću i samosvešću načinimo novo vrednovanje stvari... Nevin početak...slika dva puta....nevin kraj...Gromoglasna poruka! Veličanstveno!
:bravo::cvet:
 
Draga moja Soradže, svjetlo i tama uvijek su bili vjerni pratioci ljudskih sudbina, ali smo postali tako malodušni, tako kratkovidni da od šume ne vidimo drveće i zaboravljamo one istinske i prave životne vrijednosti...u potrazi za životom, zaboravljamo živjeti...a vrijeme teče bez obzira na sve...
Hvala ti od srca na ovako lijepom komentaru :zag:
 
Ellena01;bt300969:
Merci :heart:
Ima li većeg blagoslova nego uvijek biti na pola puta? :lol:
Kliknite za proširenje...
Pa da ,još ako si samo malo ranije krenula ne može ti niko ništa,msm niko te ne može ni stići ni prestići;):lol:
Ps
U paradoksu nazvanom Dihotomija, Zenon pokazuje da sve što se kreće pre nego što dostigne cilj svoga kretanja mora najpre da pređe polovinu puta, onda polovinu te polovine, i tako u beskraj. Zaključak je da kretanje ne može imati početak, jer početak pretpostavlja da se u ograničeno vreme pređe neograničeno mnogo prostora, što je logički nemoguće.
Najpoznatiji Zenonov paradoks je Ahil i kornjača. U njemu on pokazuje da u nekoj trci između brzonogog Ahila i jedva pokretne kornjače, koja ima malu prednost na startu, Ahil nikada ne može stvarno da prestigne kornjaču. Kada Ahil dostigne polaznu tačku sa koje je krenula kornjača, ona je već prešla na drugu tačku. Rastojanje između Ahila i kornjače će se neprestano smanjivati, ali da ono nikada neće biti poništeno jer će kornjača uvek biti ispred Ahila za onoliko koliko je u međuvremenu prešla od staze, i tako u nedogled. Da bi sustigao kornjaču on bi morao da savlada neku vrstu „beskonačne razdaljine“, što je logički nemoguće.
 
Poslednja izmena:
lea*;bt300970:
Pravo umijeće je znati upravljati satima koji neminovno prolaze,
te ih iskoristiti za prave stvari. :heart:
Kliknite za proširenje...

Draga moja Lea, svaki je trenutak Bogom dan i dragocjen, ali većina to shvati tek onda kad je pijesak u pješčanom satu već pri samom kraju... :)
 
Poslednja izmena:
Atlas;bt300971:
Pa da ,još ako si samo malo ranije krenula ne može ti niko ništa,msm niko te ne može ni stići ni prestići;):lol:
Ps
U paradoksu nazvanom Dihotomija, Zenon pokazuje da sve što se kreće pre nego što dostigne cilj svoga kretanja mora najpre da pređe polovinu puta, onda polovinu te polovine, i tako u beskraj. Zaključak je da kretanje ne može imati početak, jer početak pretpostavlja da se u ograničeno vreme pređe neograničeno mnogo prostora, što je logički nemoguće.
Najpoznatiji Zenonov paradoks je Ahil i kornjača. U njemu on pokazuje da u nekoj trci između brzonogog Ahila i jedva pokretne kornjače, koja ima malu prednost na startu, Ahil nikada ne može stvarno da prestigne kornjaču. Kada Ahil dostigne polaznu tačku sa koje je krenula kornjača, ona je već prešla na drugu tačku. Rastojanje između Ahila i kornjače će se neprestano smanjivati, ali da ono nikada neće biti poništeno jer će kornjača uvek biti ispred Ahila za onoliko koliko je u međuvremenu prešla od staze, i tako u nedogled. Da bi sustigao kornjaču on bi morao da savlada neku vrstu „beskonačne razdaljine“, što je logički nemoguće.
Kliknite za proširenje...

Eee vidiš, ima tu jedna stvar, koja se, slučajno ili namjerno, prešućuje od tih najstarijih vremena...sindrom Ahilove pete. Pa sad ti zamisli da ti je peta bolna točka; znaš i sam da kad peta zaboli, svaki je korak prava avantura...tada i kornjača dobije noge antilope. Tako da, kad uzmeš i ovo prešućeno u obzir, meni ta teorija uopće ne drži vodu, sa svim logičkim mogućnostima i nemogućnostima. :lol:
S druge strane opet, kornjačino kretanje dobije na težini kroz ono Langsam aber sicher koje dobije svoje puno značenje. Moj ti je način opet onaj po principu korak naprijed, nazad dva, rekli bi naši filozofi, pomalo mazohistički sa crtama blagog hedonizma...ali ja kažem da je dobro, sve dok se kraj putašestvija ne vidi...jer naša je sreća, a neki kažu i nesreća, što nas iznenađenje te vrste može sačekati iza svake krivine...zato, langsam aber sicher... :lol:
 
....ŽIVOTNO VREME , blago neviđenih razmera koga nismo svesni na početku , pa ga razbacujemo - naprosto ga odbacujemo od sebe....a kad postanemo svesni njegove vrednosti , ili ga imamo premalo ili nimalo.....

.....što se tiče rečenog paradoksa , zaista u linearnim kretanjima prednost nešto znači - no u ubrazanim kretanjima , ubrzanje koje ima priraštaj , može svaku prednost da anulira i stvtvori uslove za prestizanje i preticanje.....sledstveno tome , ako nismo u prošlosti živeli razbacujući se sa životnim vremenom , možemo u budućnosti - a mudrost treba da nam da to čudesno ubrazanje sa stalnim priraštajem......oću reći danas za našu civilizacijsku mudrost brzina svetlosti je Ikarov san , ali već sutra biće taj san ostvariv , jer imamo ubrazanje u letačkom pogledu....iz dana u dan sve smo brži.....ostavili smo Ikara da se petlja sa orlovskim krilima i voskom.....
,,,,,,verovatno je današnji život mnogo brži od jučerašnjeg , a biće mnogo sporiji od sutrašnjeg......može se zato reći , da je veličina životnog veka nekakva konstanta , ali brzina življenja ima ubrzanje.....naravno pri svakoj neprilagođenoj brzini ima i nesrećnih događaja !.....takav je život !
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top