ZABORAV

Sakrivena ispod kožnog omotača,
kroz tamna prozorska okna posmatram
taj tuđi svet.
Nikome više ne pružam ruku,
već je dosta opoganjena
mojim i tuđim grehovima.
Vreme, saveznik,
kao melem na rane …
zatvara svaku poru,
leči zaboravom.
Samo ponekad poskoči srce,
popuca koža po nekom šavu.
Al brzo prođe taj trenutak,
opet se preda zaboravu.

 

[Nestor21]

Predivno!

 

[Soradze]

Zaista prelepo!! Hvala!

 

[Kasvataja]

Hvala

 

[123loncar]

.....moramo sebi , pa i drugima da zaboravljamo pogrešnosti - da ih ostavljamo iza sebe i idemo napred , dalje u život....da nije toga , svet bi skončao u samoubilačkom činu !.....zbog toga je i ona otrcana fraza : iz ove kože se ne može !

 

[Lada]

Ponekad se probudi u nekom kutu, jer se nije dovoljno skrio u koznom kaputu!Veoma lepo pises.Od skora sam tu, ali sam te danas pronasla...

 

[причалица]

 

[Branko Lori]

Ostavili ste traga ljudskog i lstinitog ovde !
Šteta što nema toga više