KO HOĆE...a ne mora...RAZUMEĆE

FENIKS

Iz pepela izniknuo cvet
Sred duše izbledele ćudi
Pletenice boja, netaknuti splet
U meni se Feniks iznova budi........

Osećam toplinu plamena u igri
Primaći se ne smem, nepoznato to je
Zaigrao plamen ko da je na čigri
Gledam ga i ne znam, dok ne pitam, ko je?..........

Ja sam tvoje dobro, zaboravu dato
U tebi sam stalno od tebe *ubijen*
Ponos sam tvoj, netaknuto zlato
Vrati me.... da ne budem skriven..............

Osetih, da u meni, gnezdo svoje gradi
Razbacano moje sakuplja u meni
Pritajene nade on ponovo sadi
U MENI SE CVATOM RASUŠE NEVENI

ZK

 

[Cicoka]

Prelepo Druze,predivno.

 

[*Purple Baby*]

Ova pesma odise ljubavlju...zagonetnom,ali posebno lepom...

 

[REVELIN]

sve si vec rekao ...a " KO HOCE....a ne mora....RAZUMECE"
....a toliko je razumljivo...

 

[crvene cipele]

Osetih, da u meni, gnezdo svoje gradi
Razbacano moje sakuplja u meni
Pritajene nade on ponovo sadi
U MENI SE CVATOM RASUŠE NEVENI

Retko komentarišem poeziju,ali sada moram prepisivanjem strofe koja zasvira mojom utihnulom dušom.