Dosao sam joj u posetu u bolnicu. Drhtala je, kazu da je to od lekova. Bilo mi je zao sto je dosla do tog stanja. Bila je neprepoznatljiva ali sam je i dalje voleo. Lecenje je islo sa usponima i padovima. Nekada sam je vidjao nasmejanu kako plese, a nekada joj se pogled gubio u kaleidoskopu necega sto je bilo nepovezano, samo je cutala. Ovo nam je druga godina da sam sa njom ali sam i dalje uz nju. Pokusavam da zastaklim srce kako ne bi krenule suze. To bi je uznemirilo. Izgledam ranjavije od nje. I ja se tresem. Ali od zabrinosti. I dalje je volim, u picku lepu materinu.
