Merlo se ljulja levo-desno.
Pod njim, mačak lenčuga, inače nezainteresovan za bilo kakvu vrstu lovačke aktivnosti, oseća kako mu u glavi tinja znatiželja i kako mu kroz mišiće mile mravi neke nove živosti.
Merloovi nožni prsti bude u njemu godinama potisnute nagone.
Nemetaforički mravi, najobičniji, sitni, crni, gamižu u radnoj liniji koja se iz bašte, preko prozora, pruža niz zid i po parketu sve do prevrnutog tanjira s ostacima Merloove poslednje večere. Tamo u grupama žustro čeprkaju i usitnjavaju mrve hleba, kuvana zrna graška, komadić šargarepe.
Kreću se u ritmu u kojem zraci jutarnjeg sunca poskakuju po laticama jagorčevine koja se šepuri u lepim narandžastim saksijama na prozoru.
S latica, kao sa odskočnih daski,svetlost leti dalje, šarajući blistavim trakama pomalo naherena vrata rustičnog kredenca. Zatim pleše po zidu, po krevetu, po naslonu stolice od trešnjevog drveta. Mačak hvata ritam. Izaziva ga oscilacija bledih Merloovih prstiju pa skače i on, leti uvis pruženih prednjih šapa, ali bosa mladićeva stopala lelujaju levo-desno ostajući van njegovog domašaja.
Sobičak kipti od živosti, posteljina bunca pod prstima promaje, mravi prebacuju normu, mačak konačno lovi, svetlost pleše, i pleše Merlo, obešen o kabal vezan za kuku na plafonu,
nikad spokojniji,
nikada življi.
Pod njim, mačak lenčuga, inače nezainteresovan za bilo kakvu vrstu lovačke aktivnosti, oseća kako mu u glavi tinja znatiželja i kako mu kroz mišiće mile mravi neke nove živosti.
Merloovi nožni prsti bude u njemu godinama potisnute nagone.
Nemetaforički mravi, najobičniji, sitni, crni, gamižu u radnoj liniji koja se iz bašte, preko prozora, pruža niz zid i po parketu sve do prevrnutog tanjira s ostacima Merloove poslednje večere. Tamo u grupama žustro čeprkaju i usitnjavaju mrve hleba, kuvana zrna graška, komadić šargarepe.
Kreću se u ritmu u kojem zraci jutarnjeg sunca poskakuju po laticama jagorčevine koja se šepuri u lepim narandžastim saksijama na prozoru.
S latica, kao sa odskočnih daski,svetlost leti dalje, šarajući blistavim trakama pomalo naherena vrata rustičnog kredenca. Zatim pleše po zidu, po krevetu, po naslonu stolice od trešnjevog drveta. Mačak hvata ritam. Izaziva ga oscilacija bledih Merloovih prstiju pa skače i on, leti uvis pruženih prednjih šapa, ali bosa mladićeva stopala lelujaju levo-desno ostajući van njegovog domašaja.
Sobičak kipti od živosti, posteljina bunca pod prstima promaje, mravi prebacuju normu, mačak konačno lovi, svetlost pleše, i pleše Merlo, obešen o kabal vezan za kuku na plafonu,
nikad spokojniji,
nikada življi.
