Svecice

Hocu da napisem ovo a obliva me hladan znoj.Nema to veze sa tim sto je paklena vrucina u vazduhu koji mi se lepi za kozu.Smesno mi je sto se bojim onoga sto mogu da kazem.Onoga sto zelim da kazem.Ti.To je za tebe.Znam sada mislis da nije ali jeste.Secas se kako je bilo za Novu godinu,usli smo u nju smoreni,kao premoreni zasiceni ljubavnik koji otaljava preko volje sto misli da je duzan.Uopste nisam imala osecaj da treba bilo sta praznovati.Uvek smo delili to razmisljanje.Ali kao eto,ljudi rade stvari od kojih ce se osecati bolje,pravdaju se.Raduju se uvek prilici da za sebe nadju prazan list,novi pocetak,malu skakaonicu odakle ce se uputiti u bolje Ja.U bolji dan.I sa ciljevima.Nov pocetak.Transformacija.Jer niko ne zeli da bude sadasnji on,sadasnje ja.Uvek nesto fali.Ti i ja nismo nista radili.Valjda smo hteli da se zakopamo tu gde jesmo.Da jedno ne bi pruzilo nogu van utvrdjenog zajednickog koraka.Ali sam dobila svoj pocetak.U Aprilu.Znas :) Cekala sam svoju ponoc,svoje poklopljene kazaljke.Sama.Onda sam cekala do pola jedan ujutro,cekala do dva,tri..na kraju se zora popela na prozor i razbila mi se o glavu.Ja oka sklopila nisam.Nije doslo ono sto sam cekala.Ni ceo taj dan.Bio je tu svako ko ne treba.Kao da nikog nije bilo.Procitaj ovo nekada.Bilo kada.Za trideset godina ako uopste bude stajalo ovde.Jel znas da sam ostarila za tu noc i za taj dan ko sto nikad vise necu.U onoj maloj besnoj poruci nije stajalo nista.Kao da sam ti poslala prazan papir.Nisam mogla da ti kazem.I sad mi je muka.
 
Kliknite za proširenje...
"Ni aprili nisu kao što su bili..."

Nešto ostane da kljuca, nešto ponovo vuče napred,
i sad kad bolje razmislim, prošlost je veliki kočničar u lokomotivi predstojećeg,
samo jede, proždire ono za koje nismo spremni da se usudimo
 
Što manje očekuješ, to je vrednije ono što dobiješ...na žalost, većina nas nikako da to usvoji i ponovo i ponovo se gubi u vrtlozima prevelikih očekivanja.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top