Ove godine je NIN-ovu nagradu dobio DUsan Velikic za svoj roman "Ruski prozor". JA sam tu knjigu procitala davno i nije ostavila neki utisak, ali sam napisala lepu i kratku recenziju, pa da je neko ne izbrise, ostavila sam je ovde u blogu.
JA sam procitala njegovu knjigu. Knjiga nije losa. Ima neke prica o nekom dirigentu, druga je o nekom Rudiju, a treca je isto o Rudiju. Citala sam ga kada je objavljen, pa se ne secam nesto. Za ovo pondeblje knjiga je nesto novo i malo drugacije, ali ja sam u osnovnoj skoli citala knjigu Shaija Agnona "Mladin krov", ne znam tacno kako bih to prevela na srpski, koja se slicno bavi problemom ljudi, koji su iz Galicije isli u vece gradove, ali su se vracali u svoja sela. Tu je bila i Hava, koja se udaje za Josifa i odlaze na medeni mesec u Lavov. To je za njih bio kao odlazak u dzunglu i Pariz istovremeno. Poneseni gradom, on se zaposljava kao trgovac i pocinju da zive, sasvim drugi zivot. Posto im je poslo za rukom zapocinju svoj posao i uspevaju da zarade dosta i tako putuju po velikim gradovima Varsavi, Vilnusu, Berlinu, Stokholmu, Parizu i Londonu. Medjutim, u Havi je uvek bila zelja da se vrati u svoje selo i da cuje kako vetar nosi prasinu i kako se deca smeju dok trce kuci na Sabat. Pred kraj zivota, ona se vraca i slicno kao dirigent Rudi se priseca svega sto je videla i cula dok prica deci iz komsiluka. Ona i muz su postali poznati i dobijala je pisma svojih prijatelja sirom sveta, a ona se samo secala dana kada je bacila zlatnik na krov, jer je na njemu bio violinista. Malo sam napravila paralelu sa Velikicevim Rudijem i nadam se da mi ne zamerate. Preporucujem da procitate knjigu, iako je kao sto vidite mozda cak i plagijat.
JA sam procitala njegovu knjigu. Knjiga nije losa. Ima neke prica o nekom dirigentu, druga je o nekom Rudiju, a treca je isto o Rudiju. Citala sam ga kada je objavljen, pa se ne secam nesto. Za ovo pondeblje knjiga je nesto novo i malo drugacije, ali ja sam u osnovnoj skoli citala knjigu Shaija Agnona "Mladin krov", ne znam tacno kako bih to prevela na srpski, koja se slicno bavi problemom ljudi, koji su iz Galicije isli u vece gradove, ali su se vracali u svoja sela. Tu je bila i Hava, koja se udaje za Josifa i odlaze na medeni mesec u Lavov. To je za njih bio kao odlazak u dzunglu i Pariz istovremeno. Poneseni gradom, on se zaposljava kao trgovac i pocinju da zive, sasvim drugi zivot. Posto im je poslo za rukom zapocinju svoj posao i uspevaju da zarade dosta i tako putuju po velikim gradovima Varsavi, Vilnusu, Berlinu, Stokholmu, Parizu i Londonu. Medjutim, u Havi je uvek bila zelja da se vrati u svoje selo i da cuje kako vetar nosi prasinu i kako se deca smeju dok trce kuci na Sabat. Pred kraj zivota, ona se vraca i slicno kao dirigent Rudi se priseca svega sto je videla i cula dok prica deci iz komsiluka. Ona i muz su postali poznati i dobijala je pisma svojih prijatelja sirom sveta, a ona se samo secala dana kada je bacila zlatnik na krov, jer je na njemu bio violinista. Malo sam napravila paralelu sa Velikicevim Rudijem i nadam se da mi ne zamerate. Preporucujem da procitate knjigu, iako je kao sto vidite mozda cak i plagijat.
