Spazam, pa opuštanje, pa opet spazam, pa pomeri glavu ulevo, pa opuštanje, izduži se, zakači se vilicom za bubuljičastu izbočinu na peteljci nekadašnjeg lista kojeg je oglodao do poslednje zelene mrve.
Spazam. Dovuče zadnjicu do usta. Izluči lepljivu smolu i priljubi tur uz granu. Mali spazam. Pokuša da se otkači, ali ne ide. To je dobro, sad je siguran. Spazam. Pa opuštanje. Pušta se da visi glavom naniže. Dole, u travi, mile i puze oni kojima je suđeno da nikad ne polete. Nasmeši se s prezirom, nakratko. Došao je kraj puzanju. Još jedna serija naizmeničnih spazama i opuštanja, ovaj put mu oni guraju kožu naviše, prema turu, a kontrakcije podstiču lučenje zelene smese sa sredine leđa, ona se najpre širi kao balon a zatim potiskuje ka glavi, obmotava je, pa kreće unazad, ka mestu spoja s granom, I uskoro je sav umotan u čauru lutke. Tone u san, miran I okrepljujuć.
Budi ga prilježno lupanje detlića o stablo susednog drveta. Treba se izvući I odleteti dok nije prešao na ovo.
Spazam pa opuštanje, spazam pa opuštanje, vrh zelene kapsule se odvaja, poput kapice, a telo iznutra gura ostatak naniže, pomaljaju se pipci, a zatim I glava, gura, gura, gura, zna da se sada mora uhvatiti nogama za ostatak čaure I izvući krila, ali noge ne može da oseti pa nastavlja da upinje celim telom napolje… Glava je sad sasvim slobodna, sva četiri oka je usmerio na ostatak sebe koji se izvlači, koliko sluzi, ooo, koliko samo sluzi tu ima, ali noge, gde su noge? Gde su krila?
Čaura se odvaja od grane I naleže mu na leđa, teško. Posmatra svoje novo telo u čudu sve vreme nemo vičući: “Gde su noge? Gde su krila?” Nije ni primetio da je veza s granom popustila. Kliznu s mesta spoja I sunovrati se pravo dole, u travu.
Pobogu, šta se to dešava? Gde su noge? Gde su krila? Ponovo, ponovo, mora pokušati ponovo! Spazam, pa opuštanje, spazam, pa opuštanje, pokušava da dopuzi nazad do drveta. Oh,šta je s tom sluzi? Otkud ona? Zašto ju je toliko?
Dum! Dum! Odjednom čuje zastrašujuć topot I nešto ogromno, crveno i belo tresne na zemlju tik pred njim. Brže bolje se zavuče nazad, u sigurnost čaure.
Dečak ga uzme u ruku, nasmeši se, pa počne da peva:
- Pusti pužu rogove, da oremo dolove!
Spazam. Dovuče zadnjicu do usta. Izluči lepljivu smolu i priljubi tur uz granu. Mali spazam. Pokuša da se otkači, ali ne ide. To je dobro, sad je siguran. Spazam. Pa opuštanje. Pušta se da visi glavom naniže. Dole, u travi, mile i puze oni kojima je suđeno da nikad ne polete. Nasmeši se s prezirom, nakratko. Došao je kraj puzanju. Još jedna serija naizmeničnih spazama i opuštanja, ovaj put mu oni guraju kožu naviše, prema turu, a kontrakcije podstiču lučenje zelene smese sa sredine leđa, ona se najpre širi kao balon a zatim potiskuje ka glavi, obmotava je, pa kreće unazad, ka mestu spoja s granom, I uskoro je sav umotan u čauru lutke. Tone u san, miran I okrepljujuć.
Budi ga prilježno lupanje detlića o stablo susednog drveta. Treba se izvući I odleteti dok nije prešao na ovo.
Spazam pa opuštanje, spazam pa opuštanje, vrh zelene kapsule se odvaja, poput kapice, a telo iznutra gura ostatak naniže, pomaljaju se pipci, a zatim I glava, gura, gura, gura, zna da se sada mora uhvatiti nogama za ostatak čaure I izvući krila, ali noge ne može da oseti pa nastavlja da upinje celim telom napolje… Glava je sad sasvim slobodna, sva četiri oka je usmerio na ostatak sebe koji se izvlači, koliko sluzi, ooo, koliko samo sluzi tu ima, ali noge, gde su noge? Gde su krila?
Čaura se odvaja od grane I naleže mu na leđa, teško. Posmatra svoje novo telo u čudu sve vreme nemo vičući: “Gde su noge? Gde su krila?” Nije ni primetio da je veza s granom popustila. Kliznu s mesta spoja I sunovrati se pravo dole, u travu.
Pobogu, šta se to dešava? Gde su noge? Gde su krila? Ponovo, ponovo, mora pokušati ponovo! Spazam, pa opuštanje, spazam, pa opuštanje, pokušava da dopuzi nazad do drveta. Oh,šta je s tom sluzi? Otkud ona? Zašto ju je toliko?
Dum! Dum! Odjednom čuje zastrašujuć topot I nešto ogromno, crveno i belo tresne na zemlju tik pred njim. Brže bolje se zavuče nazad, u sigurnost čaure.
Dečak ga uzme u ruku, nasmeši se, pa počne da peva:
- Pusti pužu rogove, da oremo dolove!
