Na putu za Đorđince - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

sanja*

Na putu za Đorđince

Oceni ovaj blog
- KHM, KHM, IZVIN'TE GOSPOJA, GDE SE OVDE NALAZI PUT ZA ĐORĐINCE?? - pitao je ON, antropomorfna personifikacija.
- Idi bre u peršun, znaš, živu si me isprepad'o... I nesum ti ja nikakva gospoja, nem'o se vređamo.
Razmotrio je poslednjeirečeno sa posebnom pozornošću. Vređanje. Šta je to rekao što je moglo da uvredi? Ah, da, nešto sa ženama i titulama labavo vezanim za godine ili tako nešto...
- IZVINI, ŽENSKA, GDE SE OVDE NALAZI PUT ZA ĐORĐINCE?- izgovorio je ne baš s preteranom dozom samoupozdanja.
- Ženska? Ti ćeš meni ženska? Čuj be, batke, nesum ti ja neka ajgirača da se s men tako rčkaš, ču li?
Opustio je donju vilicu. Oči nije razrogačio, ali su mu plavičaste zvezdice svetla duboko u dupljama za tren ugasle. Počešao se po glavi koščatim prstima. Stvorenje koje je stajalo na raskrsnici, pred njim, kao da se nakratko zbunilo, ali je otreslo glavom i progovorilo:
- A koje ti je to maskenbalisanje? Noć veštica, šta li? El to sad pa pada?
- VEŠTICE NISAM SRETAO NA POSLU VEĆ NEKOLIKO VEKOVA.- zbunio se. - IZVINITE, OVA MAPA JE IZGLEDA NEPOTPUNA. AKO BISTE MOGLI DA ME UPUTITE ZA ĐORĐINCE...
- Takoj reci be... Daj taj bedeker, da vidimo... Bre, ništa ti to ne valja! Aj sa mnom.
- ZA ĐORĐINCE?
- Da, otud sam.
Pozvao je Binkija zviždukom.
- Leleeee, kolki konj! A mnogo ubav. S konja li ćeš?
- S KONJA.- reče, prilagodivši se, konačno.
Ona naskoči na bicikl, pa pođoše makadamom, uporedo.
- Tuj ti je to, nema deset minuta.
- HVALA.
- A ti poslom ili turistički? Il kod rodbinu?
- POSLOM.
- Eeee... 'ebeš život kad u Đorđince moraš za pos'o. Al taki je život.
- NISAM KOMPETENTAN.
- Pa da, nesi, jel da jesi, ne bi u Đorđince iš'o za rabotu, kažem ja... Hahah, ne zameri mi, to ja onakoj malko te rčkam. Nesi ljut?
- ]NIKAD.
- Aaaa, toj ti je onaj, kako se ono vika... Sangviničan temperament, jel? Evo, tuj smo. Đorđince.
- VRLO STE LJUBAZNI...- obazrivo je u glavi razmatrao nastavak - ...MLADA DAMO.
Očito je ovaj put potrefio, jer joj je lice ozario osmeh.
- Nesi ti tako loš. Ček da te počastim - 'oćeš mamaljigu? Imam u torbak, ček... Eve gu!
- NEKA, HVALA. NE JEDEM.
- Mamaljigu?
- UOPŠTE.
- Uopšte je ne voliš? Pa što be, mamaljiga je mama. Mnogo si mi ti fini, izgleda. A ja - ja je obožavam! - i tutnu poveći komad u usta. - Nema nifta ukufnije...
- NE BIH BAŠ PREPORUČIO PRIČANJE PUNIM USTIMA.
- A kof kofa refe da fi pofao...?
- JAGODINKA LAZAREVIĆ.
- Jafod... pa toj fam... kfff ... khhhh kfff kfhhhhh! - uspe da izgovori pre nego što se očajnički uhvati za grkljan.
- TI? PA DA, ONDA I NIJE VREDELO NE PREPORUČIVATI...
Jagodinka je uzaludno pokušavala da uhvati vazduh, udarala se po grudima, mlatarala rukama, gestikulacijom pokazivala strancu da zamahne šakom i lupi je po leđima.
A onda je on zamahnuo. Ne šakom. I ne po leđima.
Devojčino telo skljokalo se u prašinu raskrsnice, i iz njega se lagano uzdiže lelujavi duh.
- A be... pa toj si ti?
- JA. - odgovori prilika.
- Antropomorfična perfekcija?
- ANTROPOMORFNA PERSONIFIKACIJA, DA.
- Pa što mi ne reče ,aman?
- ZAR BI VREDELO?
Zamislila se na trenutak, a onda odmahnula glavom.
- Ne, ne bi.
- TAKO SAM I MISLIO.
- I sad... kude?
- VIDIŠ, I TU POSTOJI PROBLEM S BEDEKEROM...
- Jel? A da nabaviš nov, onda, neje ti palo na pamet?
- SVAKO U STVARI IDE TAMO GDE JE VEROVAO DA ĆE DA IDE. TO TI PIŠE U POSLEDNJEM STUPCU TABELE DESNO, VIDIŠ... IME I PREZIME, MESTO SMRTI, VREME SMRTI, ODREDIŠTE... KOD TEBE JE ODREDIŠTE PRAZNO.
- Nov bedeker da si uzmeš, kažem ja...
- OVO JE, VIDIŠ, POSEBNA SITUACIJA I ZATO MORAM DA TE PITAM SLEDEĆE... GDE SI VEROVALA DA ĆEŠ DA ODEŠ KAD UMREŠ?
- Iskrena da ti budem, nesum razmišljala o tem. Nekako sam, aj da kažemo, mislila da ću da živim več...
- O, NE...
- ... no.
U tom trenutku, ukočeno telo Jagodinke Lazarević naglo pocrvene, zatrese se, i ona u jednom snažnom zakašljavanju lansirnu čitav zalogaj kačamaka u vazduh.
A zatim je gravitacija odradila svoje.
- Pu, bem ti mamaljigu, kako ću ovakva na pos'o! - dreknu, pridižući se i istovremeno tarući rukavom lice. Onda poče lagano da otresa prašinu s odeće. Na momenat kao da se nečeg priseti, pa se osvrnu oko sebe... Ma je li to tu bio... Ko? Neko? Nije mogla da se seti.
Doterala je kosu, izvadila iz torbe ogledalce i proverila da li je sad sve u redu, a zatim se uputila u STR "Sve i svašta - ĐORĐINCE", sa samopouzdanjem velikim kao rupa u sećanju.

Pošalji "Na putu za Đorđince" na Facebook Pošalji "Na putu za Đorđince" na Google Pošalji "Na putu za Đorđince" na My Yahoo! Pošalji "Na putu za Đorđince" na Live Pošalji "Na putu za Đorđince" na MySpace Pošalji "Na putu za Đorđince" na Twitter Pošalji "Na putu za Đorđince" na Digg Pošalji "Na putu za Đorđince" na del.icio.us

Ažurirano 10.11.2015. u 15:33, autor: sanja*

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. 123loncar (avatar)
  2. PaoloGigli (avatar)
    "Pu, bem ti mamaljigu", Hahahaha, baš dobra!
  3. sanja* (avatar)
    Citat Original postavio PaoloGigli
    "Pu, bem ti mamaljigu", Hahahaha, baš dobra!
    Jedva je skockah od onih reči koje je zadao Konj, ali je vredelo
  4. PaoloGigli (avatar)
    Jeste vredelo!!!
  5. Vitezkojaa (avatar)
    Свиде ми се баш
  6. PaoloGigli (avatar)
    Moraću da se prišunjam petorečju
  7. sanja* (avatar)
    Citat Original postavio PaoloGigli
    Moraću da se prišunjam petorečju
    Pa aj, kuj ti brani
  8. Soradze (avatar)
    Alal Vera!!!! Obožavam Vaše priče!! Vi ste majstor priče! Divno je što ste sa nama. Hvala
  9. Konj_na_belom_princu (avatar)
    Sanja da se uozbilji i izda zbirku kratkih priča pod pseudonimom erfaimova ljubavnica
  10. sanja* (avatar)
    Citat Original postavio Konj_na_belom_princu
    Sanja da se uozbilji i izda zbirku kratkih priča pod pseudonimom erfaimova ljubavnica
    Koji efraim? Kišon?
    Kakve veze ima Kišon s ovom pričom, ovo je omaž Pračetu

  11. sanja* (avatar)
    Ažurirano 14.11.2015. u 00:35, autor: sanja*
  12. shonery (avatar)
    Pračet bi rekao :
  13. sanja* (avatar)
    dankešen