U ovoj priči, kao i u svakoj dobroj priči, stanuju jedan zmaj, jedna sova i jedna devojčica. Dobro, ne baš tim redom. Prvo je bila sova. Protivno svim gramatičkim pravilima, nosila je pantalone sa tregerima, prsluk sa džepićem za sat na lancu, odazivala se na ime Brdivoje i imala uzrečicu "Ko?". Inače je bila kao i sve ostale sove, sa jednim izuzetkom, zapravo dva. Bila je malo gluva i volela je miris duvana dok pućka lulu. Rvanje sa gramatikom ćemo skratiti i reći da je ta sova bio on, Brdivoje, poslednji izdanak plemenitog roda sova Ušara iz Kraja.
Malo posle je došao zmaj. Možda je preterano reći "došao" jer ga je donela njegova zmajska mama ali je taj događaj ostavio veliki utisak na Kraj kao što i priliči kada se pojavi neko koga samo majka može da voli. Majka ga je zvala Svetlisav. Bio bi to sasvim običan zmaj da ga mama nije naučila raznim trikovima. Bilo je to opasno vreme za zmajeve jer ih niko baš nije voleo čak ni u susedstvu. Mama je morala da ide daleko kako bi nabavila hranu a nje je trebalo sve više jer je Svetlisav rastao i rastao i jeo toliko da se događalo da za mamu ne ostane ništa. Ali on je tada bio mali zmaj i nije to shvatao. Posle mu je bilo žao ali nije to mogao da kaže mami jer se ona nije vratila sa velike nabavke za zimu. Svetlisav je danima čekao i bio sve gladniji i možda bi i nastradao da Brdivoje nije rešio da se umeša. U poslednjem trenutku. Svetlisav je bio na izmaku snage a trebalo je naučiti ga da leti. Samo neko tako mudar kao Brdivoje mogao je to da reši. Naučio ga je i odveo tamo gde ima hrane. Morali su da lete noću jer, rekli smo već, bilo je to opasno vreme za zmajeve. Svetlisav bi se najeo i rano ujutru vratili bi se u Kraj. I tako skoro godinu dana dok nije ojačao i naučio sve o hrani. Možda ne baš sve što bi ga njegova mama naučila ali to je bilo prvi put da Brdivoje mora da se brine o zmaju i morao je da se snađe. Nema baš u svakom kuvaru recepata za zmajsku hranu.
Pošto Svetlisav nije voleo krompiriće onako odmah iz bašte a nije mu išlo da iz prve upali vatru, bio je malo nervozan i možda bi to prošlo nezapaženo da se baš tada, baš u tom tako ponižavajućem trenutku za jednog zmaja koji drži do sebe nije pojavila ona.
Nije imala plavu kosu i loknice, ni haljinicu sa donjim delom od četiri cvikle i gornji sa rišićem oko vrata i bauš rukavima. Nije imala ni crne lakovane cipelice sa kaiščićem i belim dokolenicama i... I nije bila lepa. Bila je lepša i to je prvo što je Svetlisav zapazio. Bila je lepša od bilo koje devojčice na svetu a njemu je bilo lako da to oceni jer nikada, ali ama baš nikada nije video ni jednu devojčicu ali je znao, kao što se zna da je dan ili noć, da je ona nešto naj.
Zamislite Svetlisava kako čuči pored ognjišta, pazi da ne obori sav onaj krompir sa plotne, nagnut malo u desnu stranu gleda preko levog ramena u nju dok mu se iz usta vije sivi dimčić. Joooj, zemljoooo, otvori se, mislio je Svetislav. Bilo mu je krivo do neba što se nije više trudio dok je Brdivoje pokušavao da ga nauči kako da bljuje vatru.
Brdivoje je davao sve od sebe na tim časovima praktičnih veština ali nije mogao ništa bolje da smisli kako bi pomogao Svetlisavu jer ni u jednom priručniku do kojeg je mogao da dođe nije pisalo ništa o bljuvanju vatre. To je posao za zmajske mame, one sve znaju o bljuvanju vatre.
"A ti si, kao, neki zmaj?"
"Ovaj, ja sam Svetlisav" rekao je, izbegavajući da odgovori na pitanje.
"Jel?" reče ona kratko dok je prelistavala nekakav kupus od njige izvučene iz ranca. Kada je našla šta je tražila, okrenula je onu kupus knjigu prema Svetlisavu i pobednički rekla:
"Ti si zmaj!"
"Jel?" skrati Svetlisav uzimajući kupus knjigu da je bolje vidi. Kao što znate, zmajevi ne smeju da gledaju u ogledalo jer se tada zbivaju stvari koje nije moguće dobro kontrolisati tako da je i Svetlisav prvi put video zmaja. Ovaj iz kupus knjige je bljuvao vatru čak preko susedne strane. Iako je puno toga sa slike podsećalo na ono što je mogao da vidi gledajući se, ključno je nedostajalo i Svetislav odrešito vrati knjigu zatvarajući je.
"Jok! Nisam!"
"Jesi li ti ćorav?" Brzo je okretala strane da ponovo nađe sliku.
"Vidiš!" Svetlisav je odmahivao glavom.
"Čučni ovamo, pogledaj, noge kao tvoje, ruke kao tvoje." Kako je ona pokazivala na slici, on je dodirivao svoje delove tela i ponavljao u sebi: "Noge, ruke".
"Što su ti tako prljavi nokti!" Istinktivno je skupio ruke i sakrio ih.
"Dobro, opraćeš ih posle. Krila" vukla je prstom po slici, "Sagni se, glava, usta, zini!"
"Da zinem?" Zbuni se Svetlisav. "A zašto?"
"Pa da vidim odakle izlazi vatra" i već mu se popela u krilo vukući mu donju vilicu. Poslušno je otvorio usta.
"Jel ti pereš zube, ponekad?" odzvanjalo je. Ne znajući zašto pocrveneo je. Pustila mu je vilicu i sišla brišući ruke o pantalone.
"Zmaj, jesam ti rekla!" pakovala je knijgu u ranac i nastavila da čeprka "Evo, pogledaj se." reče dajući mu okruglo ogledalce.
Zamislite devojčicu iz četvrtog razreda i zmaja iz petog. Nije ni čudo što nije predviđeno da devojčice i zmajevi idu u istu školu. Nije čak predviđeno da zmajevi uopšte idu u školu jer bi ta škola morala da bude prilično velika ako ni zbog čega drugog onda zbog roditeljskih sastanaka. Ko će da pravi učionicu kao fudbalsko igralište i da organizuje vatrogasce kada su zmajčići nestašni. Škole za zmajeve ne postoje i zato što u svakoj školi mora da postoji toalet i u njemu ogledalo iznad umivaonika. Kada mladi zmajevi vide da izgledaju isto kao i svi ostali, to jest tako da samo majka može da ih voli, događa se da pobesne i naprave rusvaj a to niko ne voli. Zato zmajeve uče mame i to je zmajevima najbolja škola. Svetislav je bio izuzetak jer njegova mama nije uspela svemu da ga nauči. Samo nekim trikovima, tako da kada je uzeo ogledalce i pogledao se, nije se dogodilo ništa. Možda je ogledalce bilo baš malo. Možda je samo Svetlisavljevo oko stalo, ili leva nozdrva.
"Jok, nisam"
"Jesi!"
"Nisam!"
"Jesi!!"
"Nisam!!"
"Jesi!!!"
"Nisam!!!"
Njena tvrdoglavost ga je već ljutila.Osećao je kako se nešto u njemu budi. Nešto što nije osećao do tada.
"Jesi!!!!"
"Nisam!!!!" vrisnuo je Svetlisav pun besa što mu ne veruje i iz njegovih usta suknu oštar mlaz dima.
"Jesi!!!!"
"Nisam!!!!!" otkinu se krik i iz njegovih usta suknu plamen do druge strane kupus knjige.
"Vidiš da jesi" smejala se ona, pljeskajući rukama
"Jesam" reče Svetlisav, pusti još duži plamen i osvetli pećinu pokušavajući da pljeska i krijući ipak prljave nokte.
"Aha" klimala je glavom.
"JeEeEeEsam" jodlao je Svetislav i igrao se plamenom dok se ona pribijala uz njega bežeći od plamena.
"Ajde dosta"
"Dosta?" Svetlisav brzo stavi ruku na usta da zaustavi plamen.
"Dosta. Sada znaš da bljuješ vatru pa možemo da ispečemo krompire"
"Da, bre. Da ispečemo krompire." a bio je gladan i od bljuvanja vatre ogladneo je još više.
Pošto su bili brzo gotovi a ona izvukla ubrus od belog tkanog platna i sve spremila seli su za sto.
"A ruke? Nećeš da ih opereš?
"Jel moram?"
"Jel Moraš?" podigla je obrve, "Budi ljubazan i istrljaj ih peskom iz potoka."
Iako zmajevi nikada ne peru ruke pre jela, poslušno je istrčao iz pećine i brzo se vratio, srećan što devojčica nije nestala.
Brdivoju je bilo malo krivo što je propustio taj detalj u vaspitanju svog zmajskog štićenika ali je dostojanstveno odćutao. Najvažnije je bilo što je Svetislav probljuvao vatru i time postao jedan veoma upotrebljiv zmaj.
Zašto se koriste zmajevi? Ne znate? Hm... O tome ćemo u sledećoj priči
I na kraju:
*Devojčicama, koje mama zove Bole i Svele a koja je jednog drugog zmaja podstakla da bljuje vatru.
*Sanji, koja voli priče o zmajevima.
*@mizaca jer voli priče za decu
*Svima koji vole crtani film Snebivljiva aždaja
Malo posle je došao zmaj. Možda je preterano reći "došao" jer ga je donela njegova zmajska mama ali je taj događaj ostavio veliki utisak na Kraj kao što i priliči kada se pojavi neko koga samo majka može da voli. Majka ga je zvala Svetlisav. Bio bi to sasvim običan zmaj da ga mama nije naučila raznim trikovima. Bilo je to opasno vreme za zmajeve jer ih niko baš nije voleo čak ni u susedstvu. Mama je morala da ide daleko kako bi nabavila hranu a nje je trebalo sve više jer je Svetlisav rastao i rastao i jeo toliko da se događalo da za mamu ne ostane ništa. Ali on je tada bio mali zmaj i nije to shvatao. Posle mu je bilo žao ali nije to mogao da kaže mami jer se ona nije vratila sa velike nabavke za zimu. Svetlisav je danima čekao i bio sve gladniji i možda bi i nastradao da Brdivoje nije rešio da se umeša. U poslednjem trenutku. Svetlisav je bio na izmaku snage a trebalo je naučiti ga da leti. Samo neko tako mudar kao Brdivoje mogao je to da reši. Naučio ga je i odveo tamo gde ima hrane. Morali su da lete noću jer, rekli smo već, bilo je to opasno vreme za zmajeve. Svetlisav bi se najeo i rano ujutru vratili bi se u Kraj. I tako skoro godinu dana dok nije ojačao i naučio sve o hrani. Možda ne baš sve što bi ga njegova mama naučila ali to je bilo prvi put da Brdivoje mora da se brine o zmaju i morao je da se snađe. Nema baš u svakom kuvaru recepata za zmajsku hranu.
Pošto Svetlisav nije voleo krompiriće onako odmah iz bašte a nije mu išlo da iz prve upali vatru, bio je malo nervozan i možda bi to prošlo nezapaženo da se baš tada, baš u tom tako ponižavajućem trenutku za jednog zmaja koji drži do sebe nije pojavila ona.
Nije imala plavu kosu i loknice, ni haljinicu sa donjim delom od četiri cvikle i gornji sa rišićem oko vrata i bauš rukavima. Nije imala ni crne lakovane cipelice sa kaiščićem i belim dokolenicama i... I nije bila lepa. Bila je lepša i to je prvo što je Svetlisav zapazio. Bila je lepša od bilo koje devojčice na svetu a njemu je bilo lako da to oceni jer nikada, ali ama baš nikada nije video ni jednu devojčicu ali je znao, kao što se zna da je dan ili noć, da je ona nešto naj.
Zamislite Svetlisava kako čuči pored ognjišta, pazi da ne obori sav onaj krompir sa plotne, nagnut malo u desnu stranu gleda preko levog ramena u nju dok mu se iz usta vije sivi dimčić. Joooj, zemljoooo, otvori se, mislio je Svetislav. Bilo mu je krivo do neba što se nije više trudio dok je Brdivoje pokušavao da ga nauči kako da bljuje vatru.
Brdivoje je davao sve od sebe na tim časovima praktičnih veština ali nije mogao ništa bolje da smisli kako bi pomogao Svetlisavu jer ni u jednom priručniku do kojeg je mogao da dođe nije pisalo ništa o bljuvanju vatre. To je posao za zmajske mame, one sve znaju o bljuvanju vatre.
"A ti si, kao, neki zmaj?"
"Ovaj, ja sam Svetlisav" rekao je, izbegavajući da odgovori na pitanje.
"Jel?" reče ona kratko dok je prelistavala nekakav kupus od njige izvučene iz ranca. Kada je našla šta je tražila, okrenula je onu kupus knjigu prema Svetlisavu i pobednički rekla:
"Ti si zmaj!"
"Jel?" skrati Svetlisav uzimajući kupus knjigu da je bolje vidi. Kao što znate, zmajevi ne smeju da gledaju u ogledalo jer se tada zbivaju stvari koje nije moguće dobro kontrolisati tako da je i Svetlisav prvi put video zmaja. Ovaj iz kupus knjige je bljuvao vatru čak preko susedne strane. Iako je puno toga sa slike podsećalo na ono što je mogao da vidi gledajući se, ključno je nedostajalo i Svetislav odrešito vrati knjigu zatvarajući je.
"Jok! Nisam!"
"Jesi li ti ćorav?" Brzo je okretala strane da ponovo nađe sliku.
"Vidiš!" Svetlisav je odmahivao glavom.
"Čučni ovamo, pogledaj, noge kao tvoje, ruke kao tvoje." Kako je ona pokazivala na slici, on je dodirivao svoje delove tela i ponavljao u sebi: "Noge, ruke".
"Što su ti tako prljavi nokti!" Istinktivno je skupio ruke i sakrio ih.
"Dobro, opraćeš ih posle. Krila" vukla je prstom po slici, "Sagni se, glava, usta, zini!"
"Da zinem?" Zbuni se Svetlisav. "A zašto?"
"Pa da vidim odakle izlazi vatra" i već mu se popela u krilo vukući mu donju vilicu. Poslušno je otvorio usta.
"Jel ti pereš zube, ponekad?" odzvanjalo je. Ne znajući zašto pocrveneo je. Pustila mu je vilicu i sišla brišući ruke o pantalone.
"Zmaj, jesam ti rekla!" pakovala je knijgu u ranac i nastavila da čeprka "Evo, pogledaj se." reče dajući mu okruglo ogledalce.
Zamislite devojčicu iz četvrtog razreda i zmaja iz petog. Nije ni čudo što nije predviđeno da devojčice i zmajevi idu u istu školu. Nije čak predviđeno da zmajevi uopšte idu u školu jer bi ta škola morala da bude prilično velika ako ni zbog čega drugog onda zbog roditeljskih sastanaka. Ko će da pravi učionicu kao fudbalsko igralište i da organizuje vatrogasce kada su zmajčići nestašni. Škole za zmajeve ne postoje i zato što u svakoj školi mora da postoji toalet i u njemu ogledalo iznad umivaonika. Kada mladi zmajevi vide da izgledaju isto kao i svi ostali, to jest tako da samo majka može da ih voli, događa se da pobesne i naprave rusvaj a to niko ne voli. Zato zmajeve uče mame i to je zmajevima najbolja škola. Svetislav je bio izuzetak jer njegova mama nije uspela svemu da ga nauči. Samo nekim trikovima, tako da kada je uzeo ogledalce i pogledao se, nije se dogodilo ništa. Možda je ogledalce bilo baš malo. Možda je samo Svetlisavljevo oko stalo, ili leva nozdrva.
"Jok, nisam"
"Jesi!"
"Nisam!"
"Jesi!!"
"Nisam!!"
"Jesi!!!"
"Nisam!!!"
Njena tvrdoglavost ga je već ljutila.Osećao je kako se nešto u njemu budi. Nešto što nije osećao do tada.
"Jesi!!!!"
"Nisam!!!!" vrisnuo je Svetlisav pun besa što mu ne veruje i iz njegovih usta suknu oštar mlaz dima.
"Jesi!!!!"
"Nisam!!!!!" otkinu se krik i iz njegovih usta suknu plamen do druge strane kupus knjige.
"Vidiš da jesi" smejala se ona, pljeskajući rukama
"Jesam" reče Svetlisav, pusti još duži plamen i osvetli pećinu pokušavajući da pljeska i krijući ipak prljave nokte.
"Aha" klimala je glavom.
"JeEeEeEsam" jodlao je Svetislav i igrao se plamenom dok se ona pribijala uz njega bežeći od plamena.
"Ajde dosta"
"Dosta?" Svetlisav brzo stavi ruku na usta da zaustavi plamen.
"Dosta. Sada znaš da bljuješ vatru pa možemo da ispečemo krompire"
"Da, bre. Da ispečemo krompire." a bio je gladan i od bljuvanja vatre ogladneo je još više.
Pošto su bili brzo gotovi a ona izvukla ubrus od belog tkanog platna i sve spremila seli su za sto.
"A ruke? Nećeš da ih opereš?
"Jel moram?"
"Jel Moraš?" podigla je obrve, "Budi ljubazan i istrljaj ih peskom iz potoka."
Iako zmajevi nikada ne peru ruke pre jela, poslušno je istrčao iz pećine i brzo se vratio, srećan što devojčica nije nestala.
Brdivoju je bilo malo krivo što je propustio taj detalj u vaspitanju svog zmajskog štićenika ali je dostojanstveno odćutao. Najvažnije je bilo što je Svetislav probljuvao vatru i time postao jedan veoma upotrebljiv zmaj.
Zašto se koriste zmajevi? Ne znate? Hm... O tome ćemo u sledećoj priči
I na kraju:
*Devojčicama, koje mama zove Bole i Svele a koja je jednog drugog zmaja podstakla da bljuje vatru.
*Sanji, koja voli priče o zmajevima.
*@mizaca jer voli priče za decu
*Svima koji vole crtani film Snebivljiva aždaja
