Na današnji dan pre 15 godina oterali smo najveću stoku sa vlasti u Srbiji u istoriji naše države. Zapalili smo Skupštinu, da bi u njoj izgoreli glasački listići na kojima je pre glasanja bilo zaokruženo ime najvećeg smrada koji je vladao ovom državom i pre takozvanog drugog kruga glasanja. I danas ima degenerika koji nam prebacuju da je šteta što je Skupština izgorela tog dana, iako je obnovljena posle pet meseci, a nije im šteta što je Srbija pre toga bila deset godina pod sankcijama, izgubila pet ratova, gomilu teritorija i dobila po nosu od svih zaraćenih strana. Kakva jadna i bedna zamena teza.
Na današnji dan pre 21-dne godine bio sam redar u srednjoj školi. Bila je neka velika oktobarska vrućina, tada sam jeo čokoladu, jer sam bio mlad i lud (sada bojkotujem meso, mleko i jaja, kao i svu industrijsku hranu sa kodom HACCP, kafu, duvan, alkohol, drogu i lekove, jer mi se može tako), čokolada mi se istopila, i ja je uzmem i od nje onako gnjecave napravim loptice i valjke, zakačim ih jednu na drugu, i tako napravim čokoladno “gowno”. I, sad, to gowno od čokolade stavim lepo na salvetu i na profesorkin sto. I ulazi profesorka sociologije, totalno luda žena, a u državi se 1993. godine sve raspalo, imali smo novčanicu od 500.000.000.000 dinara, a plate ljudi su iznosile oko 1 ili 2 današnja € (za čime i dan-danas čeznu degenerici koje smo 2000. godine oterali sa vlasti), nadrndana zbog krize i bede u koju je uvaljena protiv svoje volje... još kad je na stolu videla čokoladno gowno na salveti... totalno je pukla. Nije mogla da veruje. Nije znala šta da radi. “Šta je ovo?!”, počela je da vrišti i histeriše. “Redar!” I ja iskočim i kažem da sam ja redar. “Ne brinite, profesorka, sad ću ja to da regulišem.” I uzmem ono čokoladno “gowno” i pojedem ga u slast, a salvetom obrišem njušku. Ha ha ha. Posle sam je jedva ubedio, ja, relativno primeran učenik i pritajeni huligan, da je u pitanju šala i da se niko nije iskenjao na njen sto. Ta čokolada sada košta oko 0,60 € (i ne jedem je, kao niti bilo koju čokoladu ili bilo koju industrijsku hranu iz kesica i kutija, jer bojkotujem HACCP i svu industrijsku hranu kojom cionisti truju ljudsku populaciju), a onda je iznosila pola plate, i bila je nedostupna za većinu nas. I bila je ukradena u prodavnici. Obe čokolade koje sam ukrao u celom svom životu bile su ukradene 1993. godine.
Tako je to bilo... ne ponovilo se...
Na današnji dan pre 21-dne godine bio sam redar u srednjoj školi. Bila je neka velika oktobarska vrućina, tada sam jeo čokoladu, jer sam bio mlad i lud (sada bojkotujem meso, mleko i jaja, kao i svu industrijsku hranu sa kodom HACCP, kafu, duvan, alkohol, drogu i lekove, jer mi se može tako), čokolada mi se istopila, i ja je uzmem i od nje onako gnjecave napravim loptice i valjke, zakačim ih jednu na drugu, i tako napravim čokoladno “gowno”. I, sad, to gowno od čokolade stavim lepo na salvetu i na profesorkin sto. I ulazi profesorka sociologije, totalno luda žena, a u državi se 1993. godine sve raspalo, imali smo novčanicu od 500.000.000.000 dinara, a plate ljudi su iznosile oko 1 ili 2 današnja € (za čime i dan-danas čeznu degenerici koje smo 2000. godine oterali sa vlasti), nadrndana zbog krize i bede u koju je uvaljena protiv svoje volje... još kad je na stolu videla čokoladno gowno na salveti... totalno je pukla. Nije mogla da veruje. Nije znala šta da radi. “Šta je ovo?!”, počela je da vrišti i histeriše. “Redar!” I ja iskočim i kažem da sam ja redar. “Ne brinite, profesorka, sad ću ja to da regulišem.” I uzmem ono čokoladno “gowno” i pojedem ga u slast, a salvetom obrišem njušku. Ha ha ha. Posle sam je jedva ubedio, ja, relativno primeran učenik i pritajeni huligan, da je u pitanju šala i da se niko nije iskenjao na njen sto. Ta čokolada sada košta oko 0,60 € (i ne jedem je, kao niti bilo koju čokoladu ili bilo koju industrijsku hranu iz kesica i kutija, jer bojkotujem HACCP i svu industrijsku hranu kojom cionisti truju ljudsku populaciju), a onda je iznosila pola plate, i bila je nedostupna za većinu nas. I bila je ukradena u prodavnici. Obe čokolade koje sam ukrao u celom svom životu bile su ukradene 1993. godine.
Tako je to bilo... ne ponovilo se...
