Dobrota

Duško Radović: “Neki ljudi nas ponižavaju svojom dobrotom. Odvikli smo se od dobrote. Ne razumemo zašto nam neko nešto čini ako ne traži nikakvu protivuslugu. Dobrota se ne može vratiti jer se i ne daje. Dobri ljudi su dobri zbog sebe, a ne zbog drugih.”

-Dobrota se nikad ne može pronaći u lukavstvu, već samo u mudrosti. Lukavtsvo ponižava, a dobrota uzdigne duh i ispuni srce radošću. Ljudi ponize sami sebe kada je ne cene. Pokažu da nemaju dovoljno mudrosti.

„Uvek sam se osecala lose,kada su mi zahvaljivali, ili kada su mi se izvinjavali, mene je bilo sramota poniznosti tog cina, jer kada sam to cinila, prosjacila sam nesto sto je dusa, bit coveka…“

Mogu da razumem taj osećaj, jer ga i sama doživljavam. Medjutim, shvatila sam da je dobrota moćna, ne samo u čoveku koji je ima, već ostavi snažan utisak i na one koji je spoznaju kroz nečije delo.

Dobrota inspiriše. Kada dotakne prodre duboko. Stvori istinsku konekciju i bliskost. Probudi zahvalnost i želju da se uzvrati dobrim. Ako ničim, ono bar lepom rečju. Ponekad zahvalnost toliko nabuja i preplavi da se mora iskazati. Zato treba dozovoliti ljudima da to učine.

To se odnosi samo na iskrenu, pavu dobrotu. Proračunata „dobrota“ nije dobrota, već trogovina i poslovanje. U njoj nema plemenith osećanja. Ukoliko se pretvara da ih ima, onda se može govoriti o poniženju.

————

Meša Selimović: “Lakše je nagovoriti ljude na zlo i mržnju nego na dobro i ljubav. Zlo je privlačno, i bliže je ljudskoj prirodi. Za dobro i ljubav treba izrasti, treba se pomučiti.”

– Nije zlo toliko privlačno, koliko je bliže inerciji ili težnji ka onom što je lako i neodgovorno. Ali, i to ima cenu. Vodi ka duhovnoj bedi i besmislu.

Istinski progres se ne može ostvariti bez odgovornosti i truda. Ko želi dostići visinu mora se do nje i penjati. Mora izrasti i pomučiti se, kako to lepo kaže Mešo.
 
Poslednja izmena:
Kliknite za proširenje...
[/Meša Selimović: “Lakše je nagovoriti ljude na zlo i mržnju nego na dobro i ljubav. Zlo je privlačno, i bliže je ljudskoj prirodi. Za dobro i ljubav treba izrasti, treba se pomučiti.”B]
Zlo i destrukcija su u skladu sa osnovnim zakonom termodinamike u prirodi uopšte po kome se spontani procesi odvijaju u pravcu većeg nereda i haosa dok suprotni procesi zahtevaju ulaganje energije.Zato dovoditi stvari u red,činiti dobro, zahteva napor ali i sam život je rezultat napora bez koga ga ne bi ni bilo.
 
:heart:

1.Pravo davanje je kada se daje bez želje da ti se išta vrati.
2.Pravo davanje je kada skloniš sebe u daješ ono što drugome treba, kada treba i kako mu treba.

Oba davanja može uraditi samo dobrota, zato što samo ona može misliti i na druge, a ne samo na sebe.
Zato ljudi misle da je retka, a nije, samo im nije data da je ne bi ubili sebičnošću.
 
Dobrota! :) Ima je- Crna Gora ! hehehe

a sad La*dobrota:

Dobrota se ne moze naučiti,
dobar čovek se mora roditi.
Dobrota nije sud
da se napuni,
dobrota je um,
a ljubav joj je kum (a)
:bye:
 
U potpunosti se slazem s tobom Ljiljo. :heart:

1. Uskogrudo davanje je proracunato. Ono nastoji da stvori duznika od kojeg ocekuje nesto za uzvrat. Istinska velikodusnost ne ocekuje nista od drugog, jer pronalazi zadovoljstvo u samom davanju, u radosti onog kojem daje. Takvo davanje kreira momente istinske srece i konekcije medju ljudima. Proracunato davanje ponizva i udaljava ljude jedne od drugih.

2. Da. Ako se zeli dati ono sto treba, tada se mora komunicirati i biti otvoren prema potrebi drugog. U protivnom se moze dati ono sto mi mislimo da drugom treba a, ne ono sto mu stvarno treba.
 
Pozdrav LadyDydy! :)

Ima neceg u tom:
dobrota je um,
a ljubav joj je kum (a)
Kliknite za proširenje...
Sve i jedan covek se radja s protivrecnim nagonima dobra-zla, velikodusnosti-sebicnosti, konstruktivnosti-destruktivnosti, ili kako god vec da ih nazovemo. Da nije tako ljudi ne bi bili u stanju da prave izbore, odnosno da budu odgovorni za njihovo ponasanje.

Covek je ono sto sam od sebe napravi ili sto samom sebi dopusti da bude vlastitim izborom. Ukoliko se opredeljuje za niske sebicne nagone, oni jacaju i postaju njegov karakter ili priroda. Ukoliko se opredeljuje za vise, duhovne ili plemenite nagone, tada oni dominiraju. Kao u prici o dva vuka.

Ne postoji ni jedan dobar covek koji nije dosao u iskusenje da ucini nesto sebicno, kao sto ne postoji zao covek koji kad-tad u zivotu nije osetio humani nagon. Pitanje je: “Zasto ljudi biraju razlicite nagone?”

Za to postoji vise razloga. Jedan od njih je i vaspitanje. Deca koja imaju nepravilno vaspitanje, koja nisu osetila ljubav i brigu roditelja ili koja su bila izlozena okrutnosti i zlostavljanju, cesce biraju nagon destruktivnosti. Veoma je vazno da covek shvati svoju unutrasnju kompleksnost. Tada mu se i pruza mogucnost da pravi svesne i odgovorne izbore koji ce uticati na formiranje njegovog karaktera.

Birajuci duhovni nagon ljubavi ili konstruktivnosti, covek dopire do mudrosti koja ga osposobljava da otkriva sustinske zakonitosti egzistencije. Time dobija pravilan uvid u svoje nize nagone i nacin kako da ih prvazidje, sto rezultira unutrasnjom integralnoscu i iskrenoscu, odnodsno neophodnim uslovima za kreiranje smisla i sklada u vlastitoj egzistenciji.
 
Postovanje Sofija,
jel moguce da samo ja imam cast poznavati uvek dobre i uvek lose ljude?
Ima i tih naravno-semaforskih sto se prebacuju po potrebama raznih korena. :)
Ili imas ili nemas licnost-karakter pa i dobrotu ODISTINSKU.Ako imas prepoznaš nagone razumom koji posedujes kao vrsta i ne nasedas nagonskim izazovima.
Snaga covekovog uma ima i takvih moći prevazilaziti sve uticaje i vaspitanja i prezivljavanja,kao individua.

Zaista plemenit/dobar covek ne moze imati krajnje kontraditkornih oscilacija u ponasanju i odlucivanju,kao ni onaj zao bilo da se zao rodio ili djavolu dusu prodao,nema istinske dobrote.
:hvala:
 
Poslednja izmena:
Hvala za komentar LadyDydy. :) Ova je tema veoma kompleksna i da bi se u potpunosti shvatila neophodna je analiza svesnog-nesvesnog, odnosno pojmova kao inteligenicja, Telesna svest, Duhovna svest, Polusvesni ego, ego, nad-ego, pod-ego itd. Zato se ovde mogu dati samo sturi i uprosteni podaci.

Smatrala sam da pod umom podrazumevas svesni nivo ili inteligenciju. I u tome se slazem s tobom. Sve ide preko inteligencije. Medjutim, kakvu sposobnost inteligencija ima da prevazilazi nize nagone ili da covek bude svestan posledica svoga izbora na formiranje vlastitog karaktera zavisi od njegovog duhovnog razvoja.

Takav razvoj iziskuje aktivno unutrasnje preispitivanje ili neprekidan process samospoznaje. Znacajna prekretnica nastaje kada covek svesno odluci da sledi glas savesti, da bude iskren, da odoleva iskusenjima i da uvek bira najplemenitija osecanja u bilo kojoj situaciji ili okolnostima.

Tada covek inicira cescu interakciju sa sustinskim svesnim nivoom konstruktivnosti ili ljubavi koja pocinje dominirati u inteligenciji, pa postaje istinski dobar i plemenit. Ako nema takvog svesnog nastojanja, tada je kao semafor. :) Ukoliko se u potpunosti usmeri samo na oklinu, zapostavi unutrasnju kontemplaciju ili u potpunosti “ugusi glas savesti” tada postaje beskrupulozni psihopata. :bye:
 
Hvala puno postovana Sofija
i na vasim odgovorima, :)
slaganja sa vama imam,
ometanja zelje nemam,
vec da svoju veru sacuvam
u neprolazno i nezarazno,
u ODISTINSKO dobro. :)
pa sam bila slobodna
da bih vas stav o tome -dobila.
:bye:
 
Poslednja izmena:
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top