(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci)
IZMEĐU TREPAVICA
Između trepavica belina prodire
Iz pospanog umora zenicu budi
Mirisom blagim uspavljuje dan
Moj beli jorgovan.
Laticama belim noć je ljubavnik
Tek pod njegovim plaštom belina lepotom ječi.
Strašću umotane čarobne cvasti
Ne daju mraku da od njih odjezdi.
Od njih on svetli, vidljiv postaje
On njima daje smiraj što im nedostaje.
I jedno i drugo tek skupa život jesu
Kroz spuštene trepavice vidim
Kako jedno drugo svojom bojom boji
Zavodnik i zavodnica...crno bela smicalica.
Sve dok pred zoru jorgovan ne reši
Da šljašteću belinu za novu noć odmori
A zora noć, zavodničkog posla razreši
Laka noć čitačima trena lepote.
Laka noć malobrojnim imaocima te lepote
Jer ona nije ni u cvetu ni u noći
Već u nama samima i svim našim bojama.
PS Moj duuuuuuug dan vam želi lak san
