Pre moga boravka u zemlji zmajeva, bila sam prinudjena da radim u prodavnici, zbog nedostatka novca. Vreme u prodavnici prolazi veoma sporo, premda ljudi ulaze, kupuju, izlaze i robe ponestaje. Jednog dana mi je zapalo da radim sa najomrazenijom radnicom. Ima losu naviku da ljudima dobacuje nedolicne komentare. Zbog prevelike dobrote i sazaljenja, gazdarica joj je uvek dozvoljavala da zadrzi posao, iako su se mnogi zalili na nju. U levom uglu radnje, gde stoji vino na najvisim policama, flase su polako nestajale. Ponudila sam se da ih dopunim, ne bih li olaksala krupnoj i teskoj Olgi posao. Nisam zelela da je gledam kako se muci dok se penje merdevinama strahujuci kako bi mogla svakog trenutka da padne i svom svojom tezinom da podigne celu prodavnicu u vazduh. Potom je usla plava devojka.
Dolazila je povremeno do radnje, cini mi se da je zivela blizu. Uglavnom su se ostale radnice salile na njen racun jer nikada nije zelela da razgovara sa nama. Ne zato sto nije zelela vec se veoma stidela. Barem se meni tako uvek cinilo. Ima dugu talasastu plavu kosu, plave oci, prcast nos i upale jagodice. Izgledala mi je oduvek tako krhka i tako laka da bi svakog trenutka mogla da se prelomi. Uglavnom je gledala u pod, pogled bi podigla tek kada bi morala da uzme nesto sto joj je potrebno sa visih polica, a onda bi na kasi uveliko uprla iskolacene oci u torbu uvek nervozno trazeci svoj novcanik. Davno sam zakljucila da je njen novcanik bio jedina stvar u toj torbi a da joj je njegovo trazenje samo oduzimalo vreme dok je kasirka spremala racun. Znala je da kada bi podigla pogled, radnice bi dobacile neku opasku. Zato joj je bilo sigurnije da za to vreme glumi kako trazi novcanik po torbi a onda bi se nekom magijom novcanik uvek pojavljivao nakon sto bi cula koliko joj racun iznosi. Koliko je nesvesna da je tako predvidljiva toliko je i slatka u toj svojoj igri. Ja joj nikada nista lose nisam rekla, pa me je cesto pozdravljala blagim osmesima.
Zene su toliko bile zle prema njoj da je jednom i njena majka dolazila kako bi im zapretila. Bila je to krupna plava zena sa crnim ugljenim ocima koje su se zapalile kada je branila svoju cerku. Podsetila me je na moju majku. Ona je izgledala kao veoma mirna i stalozena zena, ali kada su u pitanju bila njena deca, pokazivala je zube i pretila ostrim kandzama.
No, ni to nije pomoglo. Olga je i toga dana iskoristila priliku da se posali na njen racun, iako nije imala koga da nasmeje, ponajmanje mene. Nakon sto je devojka uzela sto joj je bilo potrebno, Olga je docekala na kasi sa cuvenom recenicom: „Da li ti je maca pojela jezik?“ Devojka je samo jos vise zarila bradu u grudi i pogled dublje ka podu, ali ja sam ubrzo pokusala da je bar malo spasim stida rekavsi: „Ali zato tvoj brise pod“. Olga mi odmah uputila pogled prezrivosti ali ja nisam obracala paznju. Taj dan mi je ulepsao osmeh plave devojke koji je krila ispod pognute glave dok je izlazila iz prodavnice.
Dolazila je povremeno do radnje, cini mi se da je zivela blizu. Uglavnom su se ostale radnice salile na njen racun jer nikada nije zelela da razgovara sa nama. Ne zato sto nije zelela vec se veoma stidela. Barem se meni tako uvek cinilo. Ima dugu talasastu plavu kosu, plave oci, prcast nos i upale jagodice. Izgledala mi je oduvek tako krhka i tako laka da bi svakog trenutka mogla da se prelomi. Uglavnom je gledala u pod, pogled bi podigla tek kada bi morala da uzme nesto sto joj je potrebno sa visih polica, a onda bi na kasi uveliko uprla iskolacene oci u torbu uvek nervozno trazeci svoj novcanik. Davno sam zakljucila da je njen novcanik bio jedina stvar u toj torbi a da joj je njegovo trazenje samo oduzimalo vreme dok je kasirka spremala racun. Znala je da kada bi podigla pogled, radnice bi dobacile neku opasku. Zato joj je bilo sigurnije da za to vreme glumi kako trazi novcanik po torbi a onda bi se nekom magijom novcanik uvek pojavljivao nakon sto bi cula koliko joj racun iznosi. Koliko je nesvesna da je tako predvidljiva toliko je i slatka u toj svojoj igri. Ja joj nikada nista lose nisam rekla, pa me je cesto pozdravljala blagim osmesima.
Zene su toliko bile zle prema njoj da je jednom i njena majka dolazila kako bi im zapretila. Bila je to krupna plava zena sa crnim ugljenim ocima koje su se zapalile kada je branila svoju cerku. Podsetila me je na moju majku. Ona je izgledala kao veoma mirna i stalozena zena, ali kada su u pitanju bila njena deca, pokazivala je zube i pretila ostrim kandzama.
No, ni to nije pomoglo. Olga je i toga dana iskoristila priliku da se posali na njen racun, iako nije imala koga da nasmeje, ponajmanje mene. Nakon sto je devojka uzela sto joj je bilo potrebno, Olga je docekala na kasi sa cuvenom recenicom: „Da li ti je maca pojela jezik?“ Devojka je samo jos vise zarila bradu u grudi i pogled dublje ka podu, ali ja sam ubrzo pokusala da je bar malo spasim stida rekavsi: „Ali zato tvoj brise pod“. Olga mi odmah uputila pogled prezrivosti ali ja nisam obracala paznju. Taj dan mi je ulepsao osmeh plave devojke koji je krila ispod pognute glave dok je izlazila iz prodavnice.
