MISAO DANAŠNJEG DANA

Kad se osvrnem iza sebe ,
nikad nisam žalio što bilo koja značajka na vlasti nije cenila ,
poštovala i primala k'znanju misli moje malenkosti -
- već ih je gazila , potirala , brisala , proterivala i uništavala ;
ali sam strašno žalio i patio ,
što ti od vlasti nemaju svoju misao , svoj stav o bilo čemu -
- pa kao takvi nemaju sebe , već ono što misle da treba da služi
višoj vladi i i svevišnjoj ništavnosti pogane tiranije !
A danas je takvih svud oko slobodno mislećih , običnih ljudi -
- kao zveri vrebaju njihove misli , rastržu ih i uništavaju !

 

[zxy]

nikad nisam žalio što bilo koja značajka na vlasti nije cenila ,
poštovala i primala k'znanju misli moje malenkosti -
- već ih je gazila , potirala , brisala , proterivala i uništavala ;

Kolko vidim dosta su se oni trudili oko tebe što znaži da su te znali i cenili ali na svoj način
...ko što ceniš i ti njih na svoj

 

[LJILJA MMM]

1. Sve najbolje u ovoj godini Ti želim, od srca
2. Imati svoju misao je stvar pameti i duha i to je u redu
3. Oblikujući svoju misao medijima, tuđim mislima i rečima, je stvar izbora
4. Reći svoju misao javno, ne vređajući nikoga, je umeće duha, pameti i govorništava, i takođe je u redu
5. Izreći svoju misao vulgarnostima, napadima, vređanjem, prozivanjem itd, nije u redu i nikada neće ni biti, jer bi onda svet bio jedno užasno, užasno prljavo mesto.
6. I na kraju, mada ne i najmanje važno...nekada je mnogo pametnije ugristi se za jezik nego svoju misao pošto-poto izreći znajući da govorenjem povređujemo ili vređamo nekoga ili nešto. I jedno i drugo je potpuno svesna i namerna reakcija, posebno kada je u pitanju pisanje misli.

 

[123loncar]

" „Атињани никада нису хтели бити срећно робље“, вели Демостен. А Хелени су, зна се, Персијску царевину сматрали земљом у којој је само цар слободан, а сви остали су робови. А бити робом, за образованог Хелена било је горе од смрти. Ропска срећа била је, према њима, горе од увреде, она је била бесмислица. У њу су могли веровати само робови, који никада нису окусили слободу, па самим тим нису ни могли знати шта је то и колика је њена вредност. И не само то, Грци су разликовали срећу од блаженства, и док је прву могао имати било ко (срећа на коцки, срећа са временским приликама, срећа са акцијама на берзи), друга је била резервисана искључиво за слободне људе.
Хиљаду пута је критикована као нечовечна Аристотелова теорија о „ропској природи“, која тврди да се духовно формирани роб никада не може еманциповати до пуног човека, као што се духовно формиран слободан човек никада не може помирити са ропством, ни по цену смрти.! "

...verovatno zbog ovog poslednjeg oni koji nemaju svoju misao , nemajući sebe gazeći i potirući sve pred sobom slobodno misleće , to što steknu time traje koliko i ono ; dok ono što gaze i potiru i gaze traje večno ...rimljani znaju da duhovno formirani rob - kapo , nikad se neće očovečiti i uvek će slobodarske ljude svugde i na svakom mestu zlostavljati....takve , su i nacisti postavljali za vođe grupa u logorima smrti...

" Прво је људски кукавичлук „еманциповао“ ропство, будући да је „живот највећа вредност“ и да је боље проживети век робом, него умрети слободним човеком. Према Аристотелу, заступање таквог става управо би био доказ ропске природе, која дакако не зависи од стварног друштвеног статуса појединца. Ропске природе живеће ропским животом иако званично немају господаре, а слободни људи које неко покушава поробити ће се побунити."

 

[123loncar]

Svi prave platforme za ovo i ono . Vlast u liku oba predednika pravi platformu za spasenje države ! Spašavana je ona , država , i prošle . i svih onih ranijih godina - ali sad je kako kaže prvi međ jednakim pravoslavnim , spašavanje od propasti - pa on veruje u tu patformu i njeno spasiteljsko dejstvo ! Ma svi su čuli za ovo , spasonosno platformisanje , ali malo njih zna detalje . A o tim detaljima , slikovito se pobrinuo da nam ih predstavi jedan čovek iz najstarijeg balkanskog lista .
Stoga predstavljam sliku dana :

 

[123loncar]

Umberta Eka: Novinarska mašina za blaćenje

Moja priča je o granicama novinarske informacije, o igri falsifikovanja činjenica i prikrivanja, preventivnim ucenama uglednih ličnosti iz finansijskih i političkih krugova, prikupljanju pikantnih informacija preko kojih se izabrane javne ličnosti prisiljavaju da, u zamenu za ćutanje, dobiju pristup u takozvane salone moći - kaže Umberto Eko, jedan od najvećih pisaca današnjice čiji roman kao da je izašao iz srpske stvarnosti u kojoj tabloidna mašina radi punom parom.

Ekov roman je uznemirujuća optužba tehnika čiji je cilj da diskredituju, razvodne istinito, potkrepe lažno, čak i da namagarče čitaoca.

Nekada su postojale institucije za blaćenje, objašnjava Eko. Radilo se o specijalizovanim novinama. Ali, nije se moglo zamisliti da jedan ugledni list stavi u pogon mašinu za blaćenje. Danas je, međutim, sve na javnom trgu.

O tome kako novine mogu da unište nečiju karijeru, Eko kaže: "Ranije ako predsednik nije bio politički poželjan događalo se da ga ubiju. Kasnije, videlo se da se on može uništiti iznoseći na videlo prisluškivane razgovore ili prepričavajući sa kim je išao u krevet. Sva naša politika je na tom nivou. Naredba je: treba uništiti, razvlastiti, popljuvati. A štampa trči za tim".