(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci)
ŠARENIŠ
Ne mogu da izdvojim ni jedan deo ovog šarenog života. Da ga onako izdvojim da bude sam za sebe celina kojoj ću se posvetiti, koja će me odvući svojim osećajem od ostalih delova mene. Toliko je sve šareno.....da sama sebi ličim na šerenu lopticu skočicu
Kad god imam potrebu da pišem o tom šarenišu, odustanem....e, sad ću da pišem pa šta ispadne, i to pravac u ekran.1. ovo ludilo od mog posla je stvarno za ludake i ludajke. Ne mogu da dišem….davi me, guši, pritiska……umorna sam od posla, ljudi, države, idiotizma, sebičluka, I ne može moja pozitiva ni da uteši ni da da nadu. Ono što mislim o budućnosti ovog naroda ne smem ni da kažem…..ne smem ni da napišem, ni zbog sebe ni zbog drugih koji koračaju koracima našim. Zbog sebe, jer že me to odvesti u beznađe, a pošto znam kakva sam, i znam koliko trebam drugima zdrava I mentalno prava, odlazak na to mesto je za mene luksuz. Zbog drugih, jer ne znaju, ne vide…I bolje je tako, mirnije im je.
2. Ova država jako brine o mladima I njihovoj budućnosti. Toliko brine da ih prosto tera sa rodne grude jer zna da će deci, tamo negde, biti bolje. Vrlo je svesna svojih postupaka. Prvo, opštini treba 1,5 mesec da izda krštenicu za tek rođeno dete….a bez toga ne može da se preda zahtev za porodiljsko. Onda kad uz kamarčinu papira sve popuniš, uz dokazivanje zarade I njene isplate za 12 meseci unazad, pa im sve obračunaš……e, fond ima rok od 60 dana da donese rešenje o porodiljskom, tj. da onu cifru koju si izračunao samo upiše sa generalijama te porodilje na već pripremljen obrazac. I tako…porodilja će, cirka, 4 meseca biti bez primanja. Divan početak majčinstva, roditeljstva, braka…Ne pričam zbog moje Cic, jer ona, bebac I zet će imati sve što im treba, čopor će se pobrinuti za sve ono što ne budu mogli sami, ali pitam se koliko mladih ima sreće sa svojim čoporom kao Cic…I to znam…..jako malo. Ali država je tu I svoju brogu naziva svakakvim lepim imenima. O rasturenim porodicama, drogiranoj omladini, pijanim sredovečnim ljudima, treznima sa suludim ili izgubljenim pogledom, gladnima, bolesnima, unezverenima, očajnima......jedva se suzdržavam da ne pričam o Alchajmeru i silnoj brizi o bolesti koja je broj 1 u svetu.....takoše brine država.
3. Juče, nedelja…..ja radim. Naiđe moj komšija. Začudih se, jer ga nikad nisam videla u mom centru. Kaže, došao je na čas norveškog. Ima oko 40 godina, dvoje male dece, ženu, sestru, majku, registrovan servis za kola I kuću u mojoj ulici.Čini mi se da radi samo pežo, ali ja se u to ne razumem I sva mi kola ista, osim fiće, pa me ne hvatajte za reč. Govori mi dam u tamo priznaju diplomu. Dai ma ideju da ode, pa da povede I decu I ženu. Kaže…..ovde nisam ništa stekao, niti ću. Šta da ostavim deci? Od čega će oni krenuti? Prođe mi vreme I pojede ga država. Ovo je jedva preživljavanje jer ljudi više ne popravljaju kola. I kad treba, od 10 stvari, poprave 3-4, samo da se kotrlja. Isto je I sa firmama.Poresko me skinulo sa reprograma jer sam jednu ratu zakasnio par dana….ebiga komšinice, probaću…” Steže one sveske u ruci, neprijatno mu je, a ujedno I lakše jer je rekao. Bem ti život….a meni knedla u grlu…znam da je jedan od mnogih koji odlazi zbog silne brige majke nam države.
4. I da li su nekome vratili 65% ili 70% od poreza I doprinosa za novozaposlenog radnika uzetog sa biroa? Nisu. Onolika pompa, vašarište….Pustiše inspekciju rada, nasta hajka, pozatvaraše radnje. Svaki poslodavac misli ajde da prijavim radnika kad već vraćaju 65% I sami dadoše rok od 15 dana. Bolje I to nego da zatvaraju I kažnjavaju. Sve ispoštuješ, isplatiš pune plate, podneseš zahtev…..i ništa. Pa kako bre onda da poslodavac veruje državi? Kako će strani poslodavac, a prodadoše I kamen na kamenu, da veruje državi?
5. Najjeftinija radna snaga ćemo biti a na svome. I sa čipom na čelepenki. Odavno pisah o tom čipu, i sve bi kako predvideh. Ionako ćutim, sama sa sobom.
Kako ce Srbija izaci iz teske ekonomske i politicke krize?
Nikako neće izaći iz krize. Nema sa čim.
Država treba da podrži velike firme jer one vuku mnogo malih za sobom. Naše vlasti su sve velike firme prodali ili su propale od nebrige. Nekada smo imali građevinske firme, visokogradnju, niskogradnju, brodogradnju, zidali po celom svetu, imali proizvodnju svega i svačega.....sada nema ničeg, osim mikro, malih i srednjih firmi koje ova država ubi u pojam. nemamo veliku domaću firmu, jaku, koja ide napolje, van granica i stvara kapital i ime. Ovo što ima je preslabo za korake napred.
Država je dužna da ulaže u strateški važne firme, elektrodistribuciju, toplane, vodovod, železnica, avio saobraćaj, fabriku lekova, šećeranu, zdravstvo, vojsku itd. To nisu badava strateške firme. Ako one nisu u vlasti i pod nadzorom države, znači da državni interesi i ne postoje. Državni interes je prvenstveno zaštita sopstvenog naroda, ekonomije, zdravlja i teritorije. To dalje znači da je država prodala svoje interese.
Dakle, nema se sa čim....a nema ni ko.
6. I tako...ima mnogo toga još.....
7. Da progunem ovu knedlu u grlu, okrenem Cic....da vidim šta rade i šta radi moj mini svitac....ne stižem da ih vidim....sav posao koji smo radile nas dve, verzirane, sada radim sama...i moram zbog čopora. Svi to znaju, svi članovi, i pomažu mi....i srce mi je puno, a duša kipi jer znam da sam sretna jer ih imam. Jako sam umorna. Čujem ga kako guguče.....ne znam da li mi je lakše ili teže.....pa okrenem Macu da vidim šta on radi i čujem Maru Opajdaru i mog Mrkišu kako laju k'o bez duše na kapiji, a mali Djoković (beli komšijski pulin star 5 meseci) laje otud......komšija između nas ima da odlepi, al' ebiga, ima stereo zaštitu a nema kera
.....i ne znam da li mi je lakše ili teže......ne znam.....8. Ajd, jedna moja.......da oteram ove džampire na dušu.....i nemire što mi vazda umor rane.....i ovaj stra što ubijam u sebi.....i sretna sam, i uplašena, i tužna, i sve na gomili......bešte izelice na dušu !!!!!
PS Dobro veče blogeri.....e, ovako nešto, kao u ovom klipu, nama treba "ČUDO" .
.žena peva fenomenalno, ali je svakako iznenađenje i za publiku i za žiri..
....e, sad mi je lakše, kad ispisah delić ....lepo kažem, pisanje je lek 
za ovaj šareniš! 
tamburaš...
