Vreme bez njega prolazilo je bolno
kao detinjstvo bez omiljene igračke
koju si izgubio negde u pesku,
ali ne znaš kojem pesku, ni čijem,
ni da li smeš na njega da kročiš opet.
Njegove reči treba shvatiti kao šalu,
da malo manje boli ako se ne ostvare.
Jer u tu lepotu samo još on veruje,
i pomalo ja kad me pogleda kao dete
koje bi da se neko složi s njim.
On je van mog vremena i mog života,
van mojih navika i mojih običaja,
i obično takav poremeti sve moje planove.
Ali me jedino to raduje u ovom životu,
u kome sve gledam kroz dlanove.
Lepo je to što ne znamo kuda ćemo,
mada će biti teško prvih mesec dana...
Ne okrećem se da vidim kad odlazim,
da li je moglo biti ili nikad neće,
jer to je sve što nam vredi....
I što za nama ostaće.
kao detinjstvo bez omiljene igračke
koju si izgubio negde u pesku,
ali ne znaš kojem pesku, ni čijem,
ni da li smeš na njega da kročiš opet.
Njegove reči treba shvatiti kao šalu,
da malo manje boli ako se ne ostvare.
Jer u tu lepotu samo još on veruje,
i pomalo ja kad me pogleda kao dete
koje bi da se neko složi s njim.
On je van mog vremena i mog života,
van mojih navika i mojih običaja,
i obično takav poremeti sve moje planove.
Ali me jedino to raduje u ovom životu,
u kome sve gledam kroz dlanove.
Lepo je to što ne znamo kuda ćemo,
mada će biti teško prvih mesec dana...
Ne okrećem se da vidim kad odlazim,
da li je moglo biti ili nikad neće,
jer to je sve što nam vredi....
I što za nama ostaće.
