Dok ogoljena stojim, naspram sebe. U ogledalu, trazeci svoj oblik. Posmatram, malo, primitivno bice... Belinu skladno izvajanog tela. U sobi prigusenog svetla, gde samo sjaj zenica bljesti. Oci u oci sa svojim bicem, zrnom ovog sveta. Vidim svoj let, vidim snove, svoje zelje... Grizem i ujedam svoj beskrajni prostor... Bezuspesno vrdam i manipulisem.Pred sobom ne mogu svoje slabosti skriti, niti grehove opravdati...
