Prošlo

Oduvek nešto pišem,zapisujem,analiziram,objašnavam sama sebi - po principu "sam svoj" psiholog,mama,sestra,drugarica,sudija,savetnik,prijatelj.
Pune se tako rokovnici - mali,veliki, sveske - debelih ,tankih korica,crne,žute,šarene...dok odjednom neki unutrašnji tas ne prevagne i onda se stvori potreba da se taj neki deo potanko "razjašnjenog" života zbriše i da se započne nova faza.Nedano sam sa zadovoljstvom predala realnom plamenu svojih deset poslednjih godina.Bilo je tu pesama,priča,nedoumica,sasušenih suza,pokoji tračak nade,odluka,podvučenih crta,pisama ,neposlatih,oproštajnih ,crteža,strepnji,razočarenja,srećica,po neki bezobrazluk,tuge po najviše...
Osećam se rasterećeno i sveže,kao da sam rastvorila velike,teške zavese na prozorima i pustila sunce u kuću.

 

[he_who_brings_order]

Супер пишеш блог, нешто ми се код твојих блогова много свиђа, нека енергија...

 

[crvene cipele]

Sinoć sam pre spavanja za laku noć ovim "priznanjem" imala potrebu da stavim tačkicu na "dobro obavljn posao",a jutros me doćekju lepe reči.Eto...baš lepo.Hvala!

 

[zmajcotajco]

Nastavi sa pisanjem jer je lepo i interesantno

 

[Almsivi]

Pa zasto spalila, ja mislim da je to steta...
Iako memorije nisu od vitalne koristi, dobro ih je imati sacuvane.

 

[crvene cipele]

Dragi prijatelju,odavno se nismo čitali.Hvala Ti što si sleteo do kućice za ptice.Ja sam jedan nepopravljivo epsko-lirski tip.Lirski je pisati,a epski spaljivati..
"Na Itaki ja bih da ubijam,
al' kad se ne sme,
bar da zapevam malo nove pesme..."
Rekao bi Crnjanski u mojoj najdražoj pesmi.

 

[opanak]

На мој или свој начин..............

...........................
Prisećam se svega lepog
U životu iza mene
Moja duša oči *slepog*
Korak stane, korak krene.........

Sva sećanja idu redom
Ona lepša prva dođu
Ona tužna, tajnim jedom
Zaboravom na tren prođu................

Ono što mi društvo pravi
To su sati prošli, sneni
Što ih život na tron stavi
Da mi prošlost svu zapleni...........

Sati lepi moje sene
Sa osmehom, lice žari
Tad sećanje malo skrene
Da sa tužnim sve *pokvari*

ZK

 

[Cicoka]

I pretpostavljam da je manje bolelo nego tih 10 godina. i sada kao po nekom nepisanom pravilu kreni u nove pobede nad nekadasnjom ti,pa kad stignes do vodjstva od 10:0,shvatices koliko si jaka,a nisi znala da tu snagu posedujes,u to ime samo napred.

 

[crvene cipele]

Opanak kao bistri,nepresušni potok, žubori stihovima.Bago takvoj duši.