ОНА ТРАЖИ ЗВЕЗДУ...

ОНА ТРАЖИ ЗВЕЗДУ...

Срео сам је случајно у парку
личила је на оптичку варку
не знам одакле је дошла
лебдећи поред мене је прошла...

Извини да ли се знамо
ти дивни створе, божанска дамо
како се нисмо раније срели
то нисмо себи допустити смели...

Опрости молим, ја љубав тражим
изгубљену давно у другом свету
овде сам свратила на трен само
да шетњом отерам голему сету...

Љубав давну, голему каже
како ћеш знати да те неко не лаже
питах је кратко у немиру свом
јер познах је одмах у трену том
да то је она, у мом срцу јој је дом...

О то је лако поклон ми носи
звезду једну са ноћног неба
и сузу скриту у јутарњој роси
где смо некад шетали боси...

Ох звезду, зар само једну
може ли ипак сазвежђе неко
за трен ћу ја нису далеко
но реци ми дал мању или већу
ил ону што пада и носи срећу
не часи мила, већ само кажи
ја одавно чекам даму
што звезду за себе тражи...

песма настаде онако успут као резултат преписке на блогу од пре неко вече, надам се да ће вам се свидети :)
 

Back
Top