Sve češće se čuju na našimprostorima , mišljenja , da građani ništa ne mogu da postignu zasvoju dobrobit - protestima , štarjkovima , pobunama i sličnimnačinima za iskazivanje nezadovoljstva sa situacijom u državi injihovim pravima na život dostojan čoveka . Naročito je ovakvomišljenje rasprostranjeno u medijima , koje usvojim šakama drže politički kriminalci , tajkuni - bivšitranzicioni i ratni profiteri .
Poslednji događaji u ukrajini ,turskoj , bosni , okuražili su crnogorsko stanovništvo , koje prekodrštvenih mreža nastoji da se okupi i organizuje masovne proteste.Stvara se front nezadovoljnika , koji postaju objektivna pretnjakojom se može narušiti politička ravnoteža u državi ; pa ieksploatacini kapitalističko visoko profitni i nečuveno bahati ineljudski odnosi. Nasuprot ovog fronta pobune , stoje mediji , kojidonose i ovakve tekstove : “Politički analitičar SrđanVukadinović je ocenio da su građani Crne Gore imali priliku dauvide da protesti ne mogu puno toga da promene, kao što nisupromenili ni u BiH.” ! Ovakve i slične medijske poruke , kojedeluju sa visine atorizovane intelegencije , koja je valjdaprosvetiteljska – stvar usmerava u takozvane demokratskeinstitucije bogom dane za sve probleme .
Dakle , stručnjaci vide rešenje uizbirima , parlamentarnoj političkoj borbi i takozvanim sindikalnimtripartitnim pregovorima . No , stanovništvo uprkos svom angažovanjuovakvih institucionalnih demokratskih modela , sve više jeobespravljenije i nezadovoljnije ; a pritom podeljeno , strukovno i statusno segmentirano , te usmereno jedno na drugo .
No , postavlja se pitanje , gde su toargatoreki stanovnici kapitalističkih zemalja , demokratskim institucionalnimsredstvima , uspeli da ostvare svoja prava koja danas uživaju , i koja su u svakom pa i tarifnom smislu daleko iznad prava stanovništva tranzicionih zemalja !?Kako po tom pitanju stoji istorija radnika – stanovnika Engleske ,Francuske , Nemačke , Amerike , Rusije i sličnih mnogoljudnihdržava !?
Radnici ovih zemalja , svak ponaosob isvi zajedno , znaju, da nijedno pravo , niti pak njegovu bilo kojutarifu – ništa pod milim bogom , nisu stekli i ostvarili bezdirektne borbe sa kapitalistima i državom koju čine njihovi plaćenipolitičari ; i to, uz velika žrtvovanja ( proganjanja , batinjanjai ne retko ubijanja ). Isto tako znaju , da to nije pitanje naučnika, stručnjaka , umetnika i sličnih društvenih profila – to ječisto pitanje onih koji prodaju zdravlje , veštine i znanje zaživot dostojan čoveka; kako njih , njihovih porodica i svih onih koji su bili ili tek će krenuti njihovim stopama . Dakle , radnici , najamnici i sličniprofili državnog stanovništva , moraju sami svojim znanjina iumećima da organizuju akcije i njima da štite postojeća prava iunutar toga da postižu njihove više tarife . Na raspolaganju su improtesti , štrajkovi , generalni protesti i generalni štrajkovi ---masovnost i vremenski kontinuitet do ostvarenja svojih prava izaštitu životnih interesa . Samo ovakvim strategijama mogu taprimoraju kapitaliste i predstavnike vlasti , da popuste i ozakoneizborene ciljeve kroz navedene aktivnosti stanovništva. Sve ostalo je prevara i manipulacija !
Inače , ako se oslone na institucije itakozvanu čast institucionalizovane intelegencije , biće pretvoreniu roblje , koje će iz dana u dan da proždire kapitalizam i silanjegove vlasti .
Naročito o ovome , uče nas mnogi istorijski dokumenti engleskog , pa i francuskog radničkog stanovništva . U svom gotovo trovekovnom postojanju , ništa nisupostigli bez organizovanja sopstvenim znanjima i umećima ,generalnih protesta i štrajkova. Naročito beleže se uspesi kadsvo stanovništvo učestvuje u aktivnosti do razrešenja slučaja iostvarenja ciljeva . Neki to zovu solidarnost stanovništva ; no ovdeje prosto reč o udruživanju protesne energije stanovništva , kojaje ubitačna kao politički nezaustavljiva moć.
Ako u generalnomprotestu bilo koje struke , učestvuje svo radništvo i stanovništvokoje zanemaruje navodno strukovno različite interese pa i ciljeve ;dakle odbacuje podele kroz strukovnu segmentaciju - uspeh jezagarantovan u visokom procentu . Inače , segmentirani protesti poosnovu strukovnih navodno različitih interesa , samo su farsa i uveksu u organizaciji onih struktura koje rade na dezorganizaciji iporobljavanju stanovništva; te njegovoj totalnoj i beskrupuloznojeksploataciji !
Strukovne i svake druge podelestanovništva , omogućavaju gospodarima života i smrti , damanipulišu s'njima i njihovim interesima ; koji se zapravo nerazlikuju po ničemu – jer su opšti i univerzalni za svako ljudskobiće. Strukovno organizovanje radnika , najamnika / nadničara , imaza cilj usitnjavanje energije masa i segmentiranje po ovome i onome ;a i isključuje iz akcija radno neangažovanog stanovništva (domaćica , đaka u životnom dobu pred i sa punoletsvom , penzionera , nezaposlene , socijalno ugrožene ), koji ma se nudi takozvano , vladino socijalno demokratskoinstitucionalno uredsko rešavanje problema .
Zavadi pa vladaj !
Poslednji događaji u ukrajini ,turskoj , bosni , okuražili su crnogorsko stanovništvo , koje prekodrštvenih mreža nastoji da se okupi i organizuje masovne proteste.Stvara se front nezadovoljnika , koji postaju objektivna pretnjakojom se može narušiti politička ravnoteža u državi ; pa ieksploatacini kapitalističko visoko profitni i nečuveno bahati ineljudski odnosi. Nasuprot ovog fronta pobune , stoje mediji , kojidonose i ovakve tekstove : “Politički analitičar SrđanVukadinović je ocenio da su građani Crne Gore imali priliku dauvide da protesti ne mogu puno toga da promene, kao što nisupromenili ni u BiH.” ! Ovakve i slične medijske poruke , kojedeluju sa visine atorizovane intelegencije , koja je valjdaprosvetiteljska – stvar usmerava u takozvane demokratskeinstitucije bogom dane za sve probleme .
Dakle , stručnjaci vide rešenje uizbirima , parlamentarnoj političkoj borbi i takozvanim sindikalnimtripartitnim pregovorima . No , stanovništvo uprkos svom angažovanjuovakvih institucionalnih demokratskih modela , sve više jeobespravljenije i nezadovoljnije ; a pritom podeljeno , strukovno i statusno segmentirano , te usmereno jedno na drugo .
No , postavlja se pitanje , gde su toargatoreki stanovnici kapitalističkih zemalja , demokratskim institucionalnimsredstvima , uspeli da ostvare svoja prava koja danas uživaju , i koja su u svakom pa i tarifnom smislu daleko iznad prava stanovništva tranzicionih zemalja !?Kako po tom pitanju stoji istorija radnika – stanovnika Engleske ,Francuske , Nemačke , Amerike , Rusije i sličnih mnogoljudnihdržava !?
Radnici ovih zemalja , svak ponaosob isvi zajedno , znaju, da nijedno pravo , niti pak njegovu bilo kojutarifu – ništa pod milim bogom , nisu stekli i ostvarili bezdirektne borbe sa kapitalistima i državom koju čine njihovi plaćenipolitičari ; i to, uz velika žrtvovanja ( proganjanja , batinjanjai ne retko ubijanja ). Isto tako znaju , da to nije pitanje naučnika, stručnjaka , umetnika i sličnih društvenih profila – to ječisto pitanje onih koji prodaju zdravlje , veštine i znanje zaživot dostojan čoveka; kako njih , njihovih porodica i svih onih koji su bili ili tek će krenuti njihovim stopama . Dakle , radnici , najamnici i sličniprofili državnog stanovništva , moraju sami svojim znanjina iumećima da organizuju akcije i njima da štite postojeća prava iunutar toga da postižu njihove više tarife . Na raspolaganju su improtesti , štrajkovi , generalni protesti i generalni štrajkovi ---masovnost i vremenski kontinuitet do ostvarenja svojih prava izaštitu životnih interesa . Samo ovakvim strategijama mogu taprimoraju kapitaliste i predstavnike vlasti , da popuste i ozakoneizborene ciljeve kroz navedene aktivnosti stanovništva. Sve ostalo je prevara i manipulacija !
Inače , ako se oslone na institucije itakozvanu čast institucionalizovane intelegencije , biće pretvoreniu roblje , koje će iz dana u dan da proždire kapitalizam i silanjegove vlasti .
Naročito o ovome , uče nas mnogi istorijski dokumenti engleskog , pa i francuskog radničkog stanovništva . U svom gotovo trovekovnom postojanju , ništa nisupostigli bez organizovanja sopstvenim znanjima i umećima ,generalnih protesta i štrajkova. Naročito beleže se uspesi kadsvo stanovništvo učestvuje u aktivnosti do razrešenja slučaja iostvarenja ciljeva . Neki to zovu solidarnost stanovništva ; no ovdeje prosto reč o udruživanju protesne energije stanovništva , kojaje ubitačna kao politički nezaustavljiva moć.
Ako u generalnomprotestu bilo koje struke , učestvuje svo radništvo i stanovništvokoje zanemaruje navodno strukovno različite interese pa i ciljeve ;dakle odbacuje podele kroz strukovnu segmentaciju - uspeh jezagarantovan u visokom procentu . Inače , segmentirani protesti poosnovu strukovnih navodno različitih interesa , samo su farsa i uveksu u organizaciji onih struktura koje rade na dezorganizaciji iporobljavanju stanovništva; te njegovoj totalnoj i beskrupuloznojeksploataciji !
Strukovne i svake druge podelestanovništva , omogućavaju gospodarima života i smrti , damanipulišu s'njima i njihovim interesima ; koji se zapravo nerazlikuju po ničemu – jer su opšti i univerzalni za svako ljudskobiće. Strukovno organizovanje radnika , najamnika / nadničara , imaza cilj usitnjavanje energije masa i segmentiranje po ovome i onome ;a i isključuje iz akcija radno neangažovanog stanovništva (domaćica , đaka u životnom dobu pred i sa punoletsvom , penzionera , nezaposlene , socijalno ugrožene ), koji ma se nudi takozvano , vladino socijalno demokratskoinstitucionalno uredsko rešavanje problema .
Zavadi pa vladaj !
..tražim siguran spas !...a izgleda stalno ubadam , teksaški linč na balkanski način...
