Ne,ne mogu ti sad
pokloniti stih.
Ne gledaj me tako...
Isuviše sam današnjeg dana okusio,
i mesec sija na nebu.
Eto,
pogledaj gore,
zvezda visoka
nek ti stih istka.
Opet me gledas
tim požudnim,nežnim očima.
Ne,
sad ti stvarno ne mogu dati
strofu,
jer nešto što neko davno,
snom nazva,
uđe u moje kose.
Ne smeškaj mi se tako,
opusti se,
nek vetar nosi misli tvoje
Vozovi su davno utihnuli,
noc tamna sve natera
robom njenim da postane.
Ma,znam..znam
u tebi svetlost se rađa,
Oh,pa znas
da si ti u mojim pesmama..
Da,priznajem ti
pred svedokom vremenom,
da moja stanica je tu..
kraj nekog ko ho će stih,
koji večeras ne mogu ti dati.
Draga,
u pogledu mom
pronađi sve
što duši tvojoj
oaza je mira.
Rat je odavno završen
i pastir opet frulu svoju svira.
Vreme i dan
ga ne mogu skriti..
Mila,
sad mi svoju ruku daj...
jer tu je ...
sasvim,sasvim...blizu..
Tvoj najdraži stih.
pokloniti stih.
Ne gledaj me tako...
Isuviše sam današnjeg dana okusio,
i mesec sija na nebu.
Eto,
pogledaj gore,
zvezda visoka
nek ti stih istka.
Opet me gledas
tim požudnim,nežnim očima.
Ne,
sad ti stvarno ne mogu dati
strofu,
jer nešto što neko davno,
snom nazva,
uđe u moje kose.
Ne smeškaj mi se tako,
opusti se,
nek vetar nosi misli tvoje
Vozovi su davno utihnuli,
noc tamna sve natera
robom njenim da postane.
Ma,znam..znam
u tebi svetlost se rađa,
Oh,pa znas
da si ti u mojim pesmama..
Da,priznajem ti
pred svedokom vremenom,
da moja stanica je tu..
kraj nekog ko ho će stih,
koji večeras ne mogu ti dati.
Draga,
u pogledu mom
pronađi sve
što duši tvojoj
oaza je mira.
Rat je odavno završen
i pastir opet frulu svoju svira.
Vreme i dan
ga ne mogu skriti..
Mila,
sad mi svoju ruku daj...
jer tu je ...
sasvim,sasvim...blizu..
Tvoj najdraži stih.
