...Idem dalje...

...Jedan od onih dana.....
...kada zadržavam dah...
...i priznajem nevoljno da ne volim strah...

...I još jednom posumnjaću da...
...možda neću ići dalje...
...i ostaviću ovo magnovenje da traje
...i verovatno ću nastaviti da se kajem...

...Ali znam da ne ide tako..
...i da sama od sebe najviše uzimam i dajem
...a agonija i dalje traje...

...i sada ću stati baš ovde....
...i neću dati ovoj misli da traje....
....i okrenuću se samo i otići dalje....

 

[LJILJA MMM]

Gde god podješ
sebi dodješ

ps na konju ili peške

Lepa pesma

Hvala Ljiljo!

 

[gost 341997]

pitanje je da li će agonija prestati i ako odeš dalje ?

...razumem šta hoće da kažeš druže...gde god da odemo, nosimo sebe i svoje agonije...

...ali ovo je oda o ostavljanju iza sebe...jednog trenutka....
....bio je to samo momenat nelagodnosti...koji je ostao iza mene....

....ja upravo kažem....da je moguće da se okrenemo i nastavimo dalje....
....a da li ćemo se nekad osvrnuti....ja mislim da ja hoću.....

....u stvari mi koji pišemo...neprestano se osvrćemo....i onda shvatiš....ima tu puno lepote....

 

[Karen_Souza]

...i neću dati ovoj misli da traje....
....i okrenuću se samo i otići dalje....

"Ne idi tamo gde te put može voditi, idi tamo gde nema puta, i ostavi trag."

"Idi samo tamo kuda te mašta vodi. Staza zadovoljstva i slobode je za putnika najbolja staza."

 

[poetessa]

"Idi samo tamo kuda te mašta vodi. Staza zadovoljstva i slobode je za putnika najbolja staza"

Hvala draga puno!.......

 

[orfej sa ibra]

.I još jednom posumnjaću da...
...možda neću ići dalje...

Uvek je teško napustiti ono što voliš

Ponekad noću
potrčim pločnicima
za senkama nepoznatim
i onda zastanem
slušajući odjek
koraka koji nestaju


Znam
umorna sam već
od zaboravljanja
ali ne mogu da pobedim
nove rastanke
I nove korake
sakrivene u senkama života

Moj put
to su moji koraci
na pločnicima
već umorni
jer vode prema tebi...

 

[faraonn]

...nije dovoljan okret
prvo odpozdrav
i ključ zdrav
onda lagano
korakom svojim
ali u tebe je Faraonn siguran
i znati ćeš
korakom k o j i m ...

..nekad lagano, pomalo nesigurno
...nekako nesmotreno, pomalo uplašeno
...u senci sopstvenih misli, možda sa malo nade
...i onda je sasvim dovoljno..za jedan tren
...da lik i obris kraljevski uz mene stane
...i kao zaštitnik...i prijatelj dragi...on kao
...moćni F a r a o n n ...ovo nemirno srce...
...čini mi se isuviše dobro znade....

 

[poetessa]

Moj put
to su moji koraci
na pločnicima
već umorni
jer vode prema tebi...

...Idem prema tebi dragi
...jer noge sam hodaju
...Ne upravljam njima
...jer misli nemam
...Ne upravljam svojim srcem...
...jer razum nemam

...Ako budem zastala...
...Možda se i vratim...

...Ne znam zašto ali idem...
...i to izgleda prema tebi....

 

[orfej sa ibra]

...Ako budem zastala...
...Možda se i vratim...

...Ne znam zašto ali idem...
...i to izgleda prema tebi....

Kada se život otaljava...
a moranje postane golgotom,
koraci okorene beznadjem
na raskrsnici istine,

pa ne bi ni ovamo ni tamo
ni u juče ili sutra

Kada ovo sada zapinje
na istom mestu očaja...

 

[poetessa]

Kada se život otaljava...
a moranje postane golgotom,
koraci okorene beznadjem
na raskrsnici istine,

Tebe dragi mori briga
da ja neću u tvoj svet
da ja moram nešto s tobom
da je ljubav tvoja, okov moj

Ti naravno grešiš dragi
ja u tvoju ljubav hrlim

...ti si taj, što u mestu stoji!....
...strepim dragi, možda drugu, ko zna, grliš...

 

[orfej sa ibra]

Ti naravno grešiš dragi
ja u tvoju ljubav hrlim

...ti si taj, što u mestu stoji!....
...strepim dragi, možda drugu, ko zna, grliš...

Ponekad noću
razbolim se
od mesečine u prozoru
i poželim da pobegnem
svojim već istrošenim koracima
koji sada lagano umiru
na pločnicima...

 

[orfej sa ibra]

Ako ljubav nije ludost, onda i nije ljubav...

 

[poetessa]

Ponekad noću
razbolim se
od mesečine u prozoru
i poželim da pobegnem
svojim već istrošenim koracima
koji sada lagano umiru
na pločnicima...

ponekad ne mesečini
samo zažmurim
sačekam da se čuje zvuk zrikavaca
zaustavim dah i pustim vreme da stane
.....u toj magiji.......

 

[orfej sa ibra]

ponekad ne mesečini
samo zažmurim
sačekam da se čuje zvuk zrikavaca
zaustavim dah i pustim vreme da stane
.....u toj magiji.......

"I čekam da čujem vrisak
Tvojih pomućenih očiju
Crnih očiju
Koje se više i ne miču"