...unutrašnje duge, vanjski kamenjari...

...mlado drvo okrenuto k planini, nemoćno bije u vis i trežeći Sunce onemoćava svoju gordost.Neće moći vjetrove da zaustavi ako to ne potraži od susjednih hrastova a oni imaju svoje potrebe postojanja jer nije lako hrast biti.U čovjeku u kojem se skupe vrhovi raznih vrijednosti , bore se neravnopravno jer nemaju niti isto oružje a niti isti metod borbe a najgore je kad saznaju da im prestiž i nije trebala...vitalnost opstanka kao prva osobina koja od djeteta počinje nadogradjuje se i kupuje jednu po jednu ako nosilac ima takve receptore ili ugradjene kodove.Teško je udovoljiti tim 'nemanima' jer podpadaju rasipanju ali onom ljudskom jer jedna od visova je i moralitet i obaveza prema drugom biću...teško je preći joj stepenik kad naidje na kamufliranu ljigavost i onda nastupa vrijeme lizanja rana i ako se ostane...ostane se za sledeća lišanja...vučje u tom biću je ono koje je na nivou jačine vuka a voljom vezanosti psa...onda opet vrijeme lizanja rana...oslanjanje na sebi slične tj. misleći tako opet nastupa ,-vrijeme rana...višepostojanost vrlina kreacije i ispoljavanja istih je i bezopasnije jer nastaju kradje ili otimanje što i nije opasno jer lako se platna ili texta možemo odreći ali savijanja u snovima kad jutra se provode poslije Hiltona u barake planinske nije dobro osim za,-rane i lizanje istih...dobro je samo kad naidju zaista surovosti i nagon spasi od misaone lutnje i napada onog famoznog ,- Zašto...
 
Kliknite za proširenje...
vučje u tom biću je ono koje je na nivou jačine vuka a voljom vezanosti psa

Ovo mi se baš dopada. Volja mora da se hrani nečim da bi bila živa i snagu vuka svakom biću dala. Razmisli čime se to hrani sada. E, to je suština vučijeg bića....sada.
Tvoj tekst me je podsetio na konstataciju u mojim davnim pisanijima "Ples velova" i "Plastična operacija suštine"

Iako više voliš poeziju, ova proza ti je dobra :klap:

ps lakše je sakriti se u poeziji.....ona dodje kao gusta šuma, kao neprohodna planina puna tajnih mesta gde se misao u duši skrita i ideja začetnica mogu skriti...proza je.....kao livada....kao proplanak...kao stepa...kao pustinja...ogoli...a skrivenog mesta nigde da se skloni

lakše je sakriti se u poeziji
ona dodje kao gusta šuma,
kao neprohodna planina puna tajnih mesta
gde se misao u duši skrita i ideja začetnica mogu
od nevremena dogadjaja skloniti ili presvući u neku drugu odoru...
proza je.....kao livada....kao proplanak...kao stepa...kao pustinja...
do kože ogoli...
a skrivenog mesta nigde da se duša od nevremena skloni

Poezija je to.....stihovana proza sa mnogo kostima :)
Ili
Proza je nestihovana poezija koja menja kostime :)
 
...ne smijemo se kriti nigdje Ljiljo...n i g d j e ...u poeziji, tačno je, može se i označena misao objasniti drugačije ali laž je najnesrecniji ljudski posjed. U prozi i to je tačno da se lako osjeti ili vidi kako i kuda ide talas trave ili leptirov let koji cvijet je nadletio ali poezija nema slijetanje ili uzlijetanje ona je stalno tu upotrijebi je ili ne, gutaj je / Hese/ a nikako 'pametovati' što je tipično za danasnju kritiku...no Faraonn se raspričao...
Hvalati 3x3,-Ljiljo ...
 
boli na trenutak kad vidiš gnusobu ljudske nemilosrdnosti...surovost prema deci, slabijima, nemoćnima..boli čovek nekad jako...a oni koji osećaju duboko ljudsku nepravdu...moraju ponekad da beže u osamu...da poput vukova samotnjaka žive u svojim jazbinama...ližući rane...dok se opet ne pomešaju međ' ljudski rod....jer i čovek kao i vuk ima svoj čopor...kojem hteo ili ne pripada...

...vremenom polako prihvataš....ali opet budeš srećan jer ima još vukova...koji mogu da prežive ovaj svet...
 
...kad se ode od ljudskog čopora, ne bi se trebalo vraćati jer spremili su još 'noviteta' jer čopor su
i to ,-onaj Ljudski...
Poetessa, volio bih da tvoje konstatacije imaju snagu dijagnoze ali postavila si kako bi trebalo ali i sam znaš da kod Čovjeka
malo toga ima,- čovečjeg...
Pozdravlja te tvoj ,-prijatelj, Faraonn...:bye:
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top