Demoni,djavoli,opet me opkolise..........moju dusu uznemirise............opkoljen sam...........stari ratnik i borac poput mene,sa ne jednim nego stotinu i jednim oziljkom po telu i dusi,stojim sam.............izlazim im po ko zna koji put na megdan.............u susret slavi..........i ako me kosti bole,tesko navlacim oklop na moje telo,polako ostrim moj mac............koliko sam ih posekao do sada.......ali nikada ih nije bilo ovoliko..........kroz glavu mi prolaze svakakve misli.........koliko cu jos morati da ih posecem,dok ne odem na zasluzeni pocinak,san............gledam u nebo,iznad mog satora,nadivili su se ponovo tamni oblaci.........spustam se na kolena..........recitujem oce nas............zahvaljujem mu se na snazi...........i na podrsci....jer On je uvek uz mene........u duhu.........mada sam vec sav izlomljen od groznice sinocne..........polako se pridizem.......stavljam slem na glavu......izlazim iz satora......horde dusmana.....polako poput besnih zveri me okruzuju.....osecaju da moje telo, vise nije toliko snazno kao nekada...........uz zestoke i neartikulisane krike......krece jedan...moja ruka vec po automatizmu vodi moju ostricu,sama pronalazi metu...jedan manje...........Sve brze i brze se smenjuju udarci,vristi metal..........jedan udarac i gotov je drugi,treci,peti osmi.........sada su krenuli u paru da me napadaju..........snaga me napusta.........lice mi je krvlju bezboznickom prekriveno............jos jedan napad i gotovo je............povlace se............na mom telu jos desetak rana............plitke su............zacelice..............padam na koelna,moje oruzje iz ruku ispustam...........zahvaljujem se Njemu na jos jednoj pobedi..........i molim mu se da mi Nju kao posalje,da mi izvida rane ove............jer samo ruke njene,moje telo poznaje............
