Predivan dan draga ljubavi moja.Sunce sija,blag povetarac nozno njise lisce,a reka tece mirno postojano.Setaci se leno, i sa nekom tromoscu setaju kraj obale.I dok sedim na klupi milo moje,ispod stoletnih stabala breze i lipe,udaljen od gradske vreve i nervoznih vozaca,osecam se spokojno.Neki mir me je obuzeo.Uzivam, dok moji demoni miruju.Odjednom,neprimetno se na mom licu,nekakav osmeh razvukao,i presao preko usana,osecam misice kako se zatezu.Dugo zaborevljen izraz,moje lice nekako se prisetilo tog pokreta.ti misici nekaku su zahrdjali.Ti si razlog tog osmeha,moja jedina moje sve.U daljini se cuje jato gusaka,i recnih galebova, kako pozdravljaju suncan dan,i poslednje lepe i tople dane,dok ne stigne britka zima i mraz.Sedim naslonjen na zidic,i divim se bozijim cudesima.A na recnoj povrsini,suncevi zraci prelamaju se, i kao da igraju,po povsini zelene vode,ples drevni,praiskonski od postanja vremena.Ples nepromenjen milenijumima.I dlje tako zavodljiv i caroban.I dok sam posmatrao taj ples,nehotice spustih pogled i primetih pored sebe na belog leptira!Kao da je odlucio da mi se javi,i da se odmori malo pored mene....podizem pogled iznad sebe,i vidim prelepo plavo nebo.Ukraseno tek sa po kojim belim oblackom,i isarano tragovima aviona.Predivan dan,jer celo vreme si mi TI bila u mislima...........Znam da ces se nasmesiti dok budes citala ovo pismo.............
Tvoj Marko
Tvoj Marko
znas sta mislim o ovome 
...samo tako nastavi...ne osvrci se nazad nego pravac u buducnost...