Valovi mraka,u lice udaraju,
ostavljaju bolan krik prošlosti,
neverne sene,cudne oci,
u besanu noc se vracaju.
Nema ni ruke,tvoje,tople,
da prikrije strah,u nedrima sivim,
nema ni vetra,da oblake tera,
rastera dahom,sudbine svete.
Rasuta kosa,na jastuku strasti,
od bolesnih misli,u obilju tame,
uzalud cujem,glas tvoj mila,
povrati me željom, ka nocima nasim.
Opalo lišce,neumorno,
slika jesen u ocima suznim,
verovati pesmi od kišnih dragulja,
odavno poceo sam,sa tobom,draga.
Da li me zaista zeliš?
I opet ceš nocas,na krilima cežnje,
zapevati pesmu,dragu a setnu,
uhvaticeš kraj,posteljine bele,
vraticeš me u boje,rumenila našeg.
Ti,ili ljubav,svejedno je.
ostavljaju bolan krik prošlosti,
neverne sene,cudne oci,
u besanu noc se vracaju.
Nema ni ruke,tvoje,tople,
da prikrije strah,u nedrima sivim,
nema ni vetra,da oblake tera,
rastera dahom,sudbine svete.
Rasuta kosa,na jastuku strasti,
od bolesnih misli,u obilju tame,
uzalud cujem,glas tvoj mila,
povrati me željom, ka nocima nasim.
Opalo lišce,neumorno,
slika jesen u ocima suznim,
verovati pesmi od kišnih dragulja,
odavno poceo sam,sa tobom,draga.
Da li me zaista zeliš?
I opet ceš nocas,na krilima cežnje,
zapevati pesmu,dragu a setnu,
uhvaticeš kraj,posteljine bele,
vraticeš me u boje,rumenila našeg.
Ti,ili ljubav,svejedno je.
