Lepota

L e p o t i c a

Grlim te maslino drevna
lepotice grbava naherena
Ljubim sve tvoje ožiljke i čvorove
Da mi je da zavirim u sve tvoje godove
Da pročitam sve te stare zapise
Ne bih morala nikud više da idem
I ništa više da istražujem
Ni nova pitanja da postavljam
Mogla bi samo da te obgrlim
Da na tebe glavu naslonim
I tako kraj tebe ostanem
Zauvek
 
Sa jedne strane si zaista u pravu...razum zaista nema previse veze sa lepotom....samo nerazum u svom uzletu strasti i bezgranicnih htenja, brisanjem svih granica, neosvrtanjem na nerazumevanje, ignorisanjem opomena obicnosti, jeste u stanju da stvori nesto. I to nesto u pocetku ili predugo, mnogo duze no sto bi smelo, postaje trnje, mulj, maglovitost u ocima nevidecih. Onda jednog dana probiju boje i zvuk, velicanstvenost svih napora unetih u stvaranje lepote kojoj je trebalo vremena da pocne normalno da dise. I sto je najlepse...ona prava, lepota, ne moze da umre (premda besmrtnost nije uslov srece i svekolike vrednosti).
 
Da li ima lepote u nečijim suzama?
U nečijim ožiljcima?
U starom izbrazdanom licu?
U melanholičnim očima?
U neizgovorenim rečima koje možeš da naslutiš?
U neizmernoj žalosti koja bi mogla da preplavi svet?
Kakva bi mogla biti ta lepota koja te toliko potresa,
koja te prožima i koju osećaš kao svoju sopstvenu?
Koja izaziva suze i ne možeš da ih zaustaviš?

Da li tuga i žalost za izgubljenim vremenom imaju neku
svoju posebnu lepotu?
Ako te sve to dirne, ako nekog takvog dotakneš, osetićeš
nešto čudno, neizrecivo - slatko - gorko, kao salata od maslačka,
nešto lepše i dirljivije od bilo koje druge lepote.

Da, najuzvišenija lepota je u ljudskim suzama.

Razlozi su nešto drugo
Oni ne spadaju ovde.
 
Pitajte žapca šta mu je najlepše on će reći ...žaba.Ovo nisam rekao ja nego Volter u članku " Lepota" svog čuvenog rečnika :D
U društvu jednog filozofa gledao je V. neki komad,neku tragediju
-Kako je lepo ,rekao je filozof na kraju.
-Šta nalazite da je lepo ,pitao ga je V.
-To što je autor postigao svoj cilj
Sutradan se razboli filozof,dobije neki lek koji mu pomogne.
-Kakav lep lek ,reče mu V.
Filozof shvati da se ne može reći za lek da je lep.Da bi nešto bilo lepo treba da u vama izazove divljenje i zadovoljstvo.Složio se da je ona tragedija u njemu izazvala ta dva osećanja i da je to bilo ono što je lepo.:)
 
Poslednja izmena:
"Bio jednom neko po imenu Hari, nazvan Stepski Vuk. Isao je na dve noge, nosio odelo i bio covek, ali je u stvari ipak, eto, bio stepski vuk. Naucio je mnogo od onoga sto bistri ljudi mogu da nauce i bio je prilicno razuman covek. Ali evo sta nije naucio: da bude zadovoljan sobom i svojim zivotom. To nije bio u stanju da nauci jer je po prirodi bio nezadovoljan covek. Verovatno je to proisticalo otuda sto je u dnu svoje duse oduvek znao (ili mislio da zna) da on u stvari uopste nije covek, vec vuk iz stepe."
 
Saznao je vrlo brzo, pred sam kraj kjnige, da je samo čovek,
i to čovek koji je "od svog života napravio odvratnu istoriju bolesti,
a od svoje darovitosti- nesreću."(Hese)
Da je ranije naučio da sluša laku muziku, voli žene, makar i lake, igra
fokstrot i šah i sa živim i sa drvenim figurama, da je naučio da se smeje,
da zna šta je humor (onaj crni je najbolji), uštedeo bi i sebi i čitaocima ove
lepe kjnige mnoge patnje, kroz mnoga pokolenja.
A pouka o smislu života,za sve one, naročito mlade koji se to najčešće pitaju -
za sreću je potrebno tako malo, a za bezrazložnu nesreću još manje.
Prava, velika, nesreća, ona katastroflna, u svačijem životu dolazi nepozvana,
treba biti spreman za nju. Svrha života je upravo to.
Biti spreman za sve što te snađe.
Sve ostalo je šala.
 
Lako je voleti lepog, lako je voleti savršenog.
Pitanje je da li je takvima ljubav uopšte potrebna?
Obično su toliko zauzeti sobom i toliko vole sebe,
da im je tuđa ljubav samo nepotreban teret, ne znaju
šta bi s njom, ne znaju da uzvrate. Njima je potrebno
jedino obožavanje, toga im nije nikada dosta.

Ali čovek "sa greškom" je sasvim nešto drugo.
Liči na rudnik po kome moraš kopati i kopati i sam ćeš se
sve više iznenađivati kakvog bogatstva tu sve ima.
A iznenadiće se i on, jer nije ni svestan svog bogatstva, misli
samo na onu svoju "grešku" i zaslepljen njom ne vidi ništa drugo.
Najčešće misli da je bezvredan, da je niko i ništa.
Kad naiđeš na takvoga - čuvaj ga i voli ga kao najveće blago.
Ti si mu potreban, kao i on tebi.
 
koliko je naporno juriti smisao svega oko nas
izgibosmo trudeći se da definišemo razgolitimo do kostiju ono što se ne mora i netreba-jer je takvo kakvo jeste i -tačka, ende
pa i ta lepota zašto nije samo trenutak zaokružen pogledom u srcu koje treperi
dovoljno da smisao dobije boju..i ukus i miris za naša čula hrana

ali je čovek nezasit i traži repete do beskraja, kada se već zaboravi osnovna nit- šta je počeo da traži
pa je toliko kliznuo sa koloseka i pogubio sve smisleno..
prhnu kao ptica ka nebu u sitno da nestade

a dovoljno je razbacati pogled oko sebe..toliko lepote i ljubavi koja poziva na pitkost

slepci svi odreda-jer vide jednosmerno u kvadraturi svojeg ograničenosti...
zaboravilo se na osluškivanje i posmatranje..
na usporavanje
 
Poslednja izmena:
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top