Dobro jutro. Dobar dan. Danas bi trebalo, kalendarski, da nam dođe jesen, iako je realno već došla pre dosta dana. Na današnji dan, pre jako mnogo godina, mislim da je u pitanju čak više od 25, prvi put sam u ruci držao nečiju lobanju. Imao sam desetak godina. I ispred jedne pećine, u kojoj su u praistoriji živeli pećinski ljudi, a iznad koje se, na brdu, nalazi groblje staro stotinak godina, neki klinci i ja našli smo ljudsku lobanju. Bili smo jako uzbuđeni, jer smo držali u ruci nečiju glavu. To je mogla biti lobanja nekog praistorijskog čoveka, stara na desetine hiljada godina, ali mogla je biti i lobanja nekog čoveka preminulog pre 100 ili 50 godina. Najgori od nas, tada, a težak dripac, sada, upotrebio je lobanju kao nošu... ha ha ha... I onda, a i sada, to mi je bilo jako morbidno... Ali dogodilo se... Ne bih mogao da uradim tako nešto, onda, a ni sada, mada ne znam, možda bih mogao da mokrim u lobanju, umesto u nošu, nekome ko me je mnogo uvredio... ha ha ha... Pišam na sve one koji priželjkuju da nam domovina ponovo bude pod sankcijama, na sve ratne zločince koje Svinjska partija Srbije krije od Haškog tribunala, i na sva njihova lica sa Interpolovih poternica... piš... piš... piš... kao i na sve one koji svašta lažu u moje ime... Ojha.
